Српски народни обичаји

Из Википедије, слободне енциклопедије

Српски народни обичаји потичу из давних времена и у складу су са старим веровањима Срба, који су опстали до данас. Народне обичаје често прате разне тајанствене и мистичне радње које народ чини у разним приликама и из разних побуда, верујући да ће му то некако помоћи и користити. Обичаји су углавном везани за претхришћанску веруСрба и православну традицију Српске православне цркве.

Намена народних обичаја је различита и може бити:

• да се заштити здравље укућана,
• да се сачува и повећа пород и имовина,
• да пада киша и да се натопе жедна поља,
• да се сузбију и разбију градоносни облаци.
• да се придобије особа која се воли,
• да се излечи болесник,
• да се напакости некоме, итд.

Постоји много народних обичаја: за сваку радњу, сваки догађај, сваки празник, сваку прилику и неприлику. Обичаји су се у народу доста множили, мењали и допуњавали.

Вук Караџић је забележио доста народних обичаја и захваљујући његовом раду, многи су и данас познати. Српским народним обичајима, у новије време, бавио се доста етнолог Веселин Чајкановић.

Народни обичаји везани за народне празнике описивани су у разним народним календарима који се формирају за једну годину или више година.