Krugovi na planini Devici

Aleksandra Bajić: KRUGOVI NA PLANINI DEVICI

Kada je akademik, profesor Nenad Janković 1950.godine pisao svoju knjigu o narodnoj astronomiji [1] naveo je kako je bio iznenadjen saznanjem da mnogi nepismeni ljudi u tadašnjoj Srbiji tačno znaju koji je bio taj dan u godini kada su razgovarali sa profesorom,  koliko ima dana do slave, koliko ima dana do Božića ili do Uskrsa. Cela njegova knjiga predstavlja napor da se sazna:  KAKO? Autorka ovog teksta i danas pamti, iz svog detinjstva, kako je deda stajao, u sred noći, ispred stoga sena, tako da centralna motka (stožer, soha) bude upravljena ka zvezdi Severnjači. Iz tog položaja, mogao je da kaže koliko još tačno ima vremena do svitanja.  Drugim rečima, umeo je da vedro letnje nebo koristi kao SAT. Takodje, imala je prilike da upozna ljude koji su umeli na osnovu položaja i dužine senke nekog izduženog predmeta, da odrede tačno vreme u toku jednog sunčanog dana. Ta veština nije imala nikakve veze sa obrazovanjem onoga ko je poseduje.  Neki od ljudi, koji su znali da gledaju u ovaj prirodni sat, nisu imali baš nikakvo obrazovanje. Na poslednjim stranama svoje knjige o narodnoj astronomiji, profesor Nenad Janković navodi da je pronadjen medju stočarima Srbije veoma jednostavan kalendar, načinjen na štapu. Obični dani su bili obeleženi prostom linijom, (urezom) a dani nedelja i praznika krstom. Deo štapa sa urezanom danom koji je prošao, jednostavno se odsecao. Ali, da bi ovakav, jednostavan, kalendar „radio“ morala bi se odrediti neka njegova polazna tačka, jedan od četiri „kardinalna“ dana u godini, bar dugodnevica, ili ravnodnevica,ili kratkodnevica.  Kako? Pretpostavka da su u narodu UVEK postojali ljudi koji su umeli da pomoću Sunca i zvezda odrede kalendar, ili dan u godini, ili sat u danu ili noći, činila se sasvim logičnom. Jer, postojale su narodne pesme, priče, zagonetke i poslovice iz kojih se vidi da je srpski narod imao kalendarska znanja. Zagonetka koju navodimo je samo jedan od primera: Na hrastu, dvanaest grana Na dvanaest grana pedeset dva gnezda, U svakom gnezdu, po sedam jaja... Ova zagonetka je sasvim slična stihovima Himne Zagonetke iz Rg Vede: Sa DVANAEST paoka, koji se ne troše, Okreće se točak Zakona na NEBU Na njemu, o Agni, u parovima stoje, Njih 720 belih i crnih (2 x 360 ptica). Profesor Nenad Janković je utvrdio da su ta kalendarska znanja u narodu bila prilično precizna. Taj podatak je bio sasvim intrigantan. Da bi neko imao precizna kalendarska znanja, taj je morao da dobije odredjenu obuku, morao je da posmatra nebo u dužem vremenskom periodu, a za to posmatranje da sebi obezbedi odredjene uslove, kako bi postigao neophodnu preciznost. Iz slovenske mitologije, poznato je da je Bog Veles bio istovremeno zaštitnik stoke i stočara, ali i poezije i ZNANJA. Kad se o tome malo bolje razmisli, dodje se do zaključka da se upravo u zajednicama stočara može tražiti neko ko ima dovoljno vremena da posmatra nebo, dovoljno strpljenja i dobro pamćenje. Kada jedan ovčar, oko Djurdjevdana (dana svetog Djordja ili Jurja) izvede svoje ovce na bačiju, o njima će se uglavnom starati pouzdan  ovčarski pas, a sam pastir će imati dovoljno vremena da posmatra nebo, i danju i noću. Iz skorašnjih istraživanja, astronomi su utvrdili, da na svetu postoje mesta sa kojih su drevni narodni astronomi posmatrali nebo. Ta mesta su bila po pravilu u obliku KRUGA, sa tačno obeleženim orijentirima. Gledano iz centra kruga, postoje mesta na obodu kruga, na kojima izlazi ili zalazi Sunce, na ravnodnevice, dugodnevicu ili kratkodnevicu. Najlepši primer za ovo je krug Goseck u Nemačkoj, koji je rekonstruisan, a potom su izvršena astronomska merenja, pa je utvrdjeno da se pomoću tog kruga precizno može utvrditi dan KRATKODNEVICE [1] Nenad Đ. Janković, Astronomija u predanjima, običajima i umotvorinama Srba, Naučna knjiga, Beograd, 1951. Da bi smo bolje shvatili kako sve to izgleda, dajemo i shemu kruga Goseck, sa zamišljenim zracima Sunca na izlasku i Sunca na zalasku, na dan kratkodnevice. Slika je precizno orijentisana a strane sveta navedene u donjem  desnom uglu. Vidimo zrak izlazećeg Sunca sa jugoistoka i zrak zalazećeg sa jugozapada. Oni tačno prolaze kroz odgovarajuće otvore na drvenoj palisadi kruga. Nakon izvršenih astronomskih merenja, pedantni Nemci su postavili ploču na kojoj su objasnili rezultate tih merenja.  Izgleda da je KRUG obeležen na tlu, sa preciznim orijentirima, bio taj TAJNI ALAT narodnih astronoma i zvezdoznanaca. Ostalo je „samo“ da nadjemo i neki sličan krug u zemlji Srbiji. Zadatak nije mali, ali po nekad i sreća pomogne. Ljudi pričaju.  Jedan šumar iz Sokobanje, Dragan, ispričao je kako je na planini Devici, na svom reonu, video nešto što je njega asociralo na Stonehenge. Da bi nešto ličilo na Stonehenge, moralo bi da bude veliko, da se vidi sa satelita. Zato, počeo je satelitski pregled planine.  Tri su lokacije bile sumnjive: na brdu Grozdinski Kamen, video se krug, delimično obrastao rastinjem; na brdu Busarnik, video se veoma pravilan krug, sa nekim čudnim okolnim formacijama; na visoravni Bogovo Gumno, videla su se dva kruga, veći i manji. U gornjem desnom uglu slike vidi se KRUG, obrastao delimično rastinjem,  prema svojoj lokaciji pripada brdu zvanom Gvozdinski  Kamen (na nekim kartama se zove Grozdinski Kamen). U donjem desnom uglu slike vidi se drugi krug, koji se nalazi na brdu Busarnik. Veoma je pravilan, gotovo kao ucrtan šestarom. Na ovoj slici, vidi se visoravan Bogovo Gumno, a na visoravni, obeležen strelicom veći, odmah pored njega jedan manji krug.  Pretpostavili smo da su ovi krugovi mogli služiti za posmatranje neba, pa smo ih obišli. Najpre smo obišli onaj na brdu Gvozdinski Kamen, (2.maja.2011), fotografiju je napravila Bojana Čibej. Krug je u stvari jedna ogradjena  VRTAČA, ljudskom rukom izravnata i očišćena od kamenja. Iz  njenog centra vidi se samo NEBO, nikakva okolna brda nisu vidljiva, ali, upravo na južnoj strani niklo je obilje rastinja, (nema starijeg od 20-30 godina) koje delimično zaklanja vidik. Da bi se odavde ponovo posmatralo nebo, ovo rastinje bi se moralo poseći.                Vrlo sličan je i krug na Busarniku: I to je VRTAČA, ljudskom rukom očišćena od kamenja, zaravnjena, ogradjena kamenom. Krug je slične veličine kao i prethodni, fotografisan je sa stenovite formacije koja je tačno na severu kruga, fotografiju je načinila Aleksandra Bajić, 26.maja 2011.godine. Na steni, odakle je fotografija načinjena, tačno na severu od centra kruga, nalazi se jedan orijentir: polukružni kameni zid visine oko 1m, sa konkavitetom koji je okrenut na sever. Stena sa koje je fotografija načinjena je 5-6 metara iznad površine kruga. Sledeća slika pokazuje taj orijentir na severu: Taj mali zid izgleda kao da je trebalo da nekog ili nešto zakloni od pogleda onoga ko stoji u centru kruga.  Može biti da je tu paljena vatra za noćno osmatranje neba, a njen plamen bio delimično zaklonjen da bi istovremeno bio orijentir a da ne bi smetao pogledu posmatrača. Moguće je i da je zidić imao neku sasvim drugačiju svrhu. Ipak, najjači utisak su ostavili krugovi sa BOGOVOG GUMNA, mada su na fotografijama koje su napravljene 26.maja 2011.godine,  manje ubedljivi od prethodna dva. Razlog  je njihova ograda, koja je oštećena, lokalni stanovnici su odneli dobar deo kamena, pa je mestimično ostao samo temelj ograde, koji se mora tražiti u travi.  Ograda je ostala cela samo tamo gde su nikli grmovi bodljikavog gloga, koji su svojim bodljama zaštitili kamenje od odnošenja. U prirodi, na licu mesta, ovi krugovi su veoma ubedljivi, jer se nalaze na visoravni koja je sasvim ravna a sasvim se jasno izdvajaju od okolnog terena. Ti krugovi nisu vrtače. Veći od njih je promera 150m, manji  80-90m. Oni najviše podsećaju na dva plitka TANJIRA, čije je dno savršeno okruglo, i oko 50-60 cm niže od nivoa okoline.  Očišćeno je od kamenja, trava na dnu je zelena i u njoj NEMA livadskog cveća kao izvan krugova, gde ga ima u izobilju.  Po obodu, tamo gde se nalazi kameni zid, nikli su žbunovi gloga, jorgovana a ima i dosta divljih božura, koji su sa spoljašnje strane ograde, kao po pravilu. Oba kruga su potpuno SIGURNO mogla da posluže kao observatorije za posmatranje neba jer se iz njihovog centra vidi SAMO NEBO.  Ne vide se nikakva okolna brda,ne vidi se ništa izvan ograde kruga,  ništa ne smeta pogledu. Obod (obim ) krugova je istovremeno i OBZORJE, što se na sledećoj slici lepo vidi.  Oni su sasvim idealni da budu projekcija NEBA na ZEMLJI. Tako je u svim pravcima pogleda. U središtu većeg kruga nalazi se ovaj antropoidni krst. Natpis na njemu je nečitljiv. Mogu se pročitati samo prve reči: “u slavu…” Ne znamo da li je to grob, krajputaš (kenotaf, prazan grob), ili tek oznaka. Nije bilo  vremena da se raspitamo u selu.  Na sledećoj fotografiji vidi se deo ograde kruga, sa cvetom i listovima divljeg božura. Interesanto je da sve biljke koje rastu na ogradi kruga imaju svoj mitološki značaj: božur je, kako mu samo ime kaže, božji cvet, cvet koji pripada Bogu (kao i Bogovo Gumno). Jorgovan je posvećen svetom Đorđu (Juraj), koji je u hrišćanstvu zamenio pagansko božanstvo vegetacije, JARILA. Reč  “jorgovan“ izveden je iz grčkog imena Jorgos, što je grčka varijanta imena Đorđe. Glog je čuvar na kapiji sveta mrtvih, stražar izmedju svetova, koji brani prolaz i živima i mrtvima tamo gde ne pripadaju. I na kraju, treba da vidimo i onaj manji krug na Bogovom Gumnu, koji je potpuno istih osobina kao onaj veći, i iz njegovog centra se vidi samo obod kruga i NEBO. Sasvim smo sigurni da bi ovi krugovi mogli da budu dobro mesto za posmatranje NEBA, dobro mesto za jednu jednostavnu narodnu observatoriju. Fotografija ostavlja pogrešan utisak da tu postoji nagib, jer fotoaparat nije postavljen potpuno horizontalno.  Obzirom da u krugovima nema većeg žbunja,  stiče se utisak da ih je neko do skora održavao tako da im sačuva osobine potrebne  da bi ispunili svoj zadatak. To nas je podstaklo na (maštovitu)  pretpostavku da je u centru većeg kruga sahranjen poslednji  lokalni zvezdoznanac, koji je krugove koristio za posmatranje neba. Krstovi kao što je ovaj na našoj slici, su se u ovom kraju izradjivali u devetnaestom i u prvoj polovini dvadesetog veka. Žbunje koje je niklo iz ograde krugova staro je najviše 50 godina.  Bilo bi divno kada bi arheolozi istražili ove krugove. Bilo bi još lepše kad bi krugovi bili restaurirani a potom i održavani i sačuvani za budućnost. Bilo bi takodje divno kada bi jedno lepo društvo otišlo sa šatorima na Bogovo Gumno, pa posmatralo izlazak i zalazak Sunca na ravnodnevice, dugodnevicu i kratkodnevicu, a onda postavilo orijentire za dalja posmatranja. Moramo da kažemo i da smo istražili narodno predanje u vezi astronomskih i meteoroloških znanja našeg naroda, ali ta saznanja moramo da ostavimo za neki budući tekst. Narodno predanje je sačuvalo podatke o onima koji su ta znanja imali, o tome kako su ta znanja sticali. Svi ti podaci uvijeni su u lepršavo tkanje MITA, ali su poruke tih mitova prilično jasne. O tom, potom.