Arheoloska mafija
Arheološka mafija (1): Kradljivci blaga preorali Srbiju
Srbijom hara arheološka mafija, kopači blaga opremljeni najsavremenijom opremom pelješe ostatke drevnih civilizacija i zarađuju milione evra preprodajom u inostranstvu. Posle prostitucije, trgovine drogom i oružjem, ovaj biznis zauzima četvrto mesto po profitu na svetu.
Internet je prepun stranica za onlajn prodaju koje nude amfore, rimske novčiće, antičku grnčariju... Vredne iskopine se izvoze iz zemlje, najčešće autobusima preko Austrije i Nemačke.
Zatim odlaze u gotovo sve zapadnoevropske zemlje. Završavaju kod trgovaca ili antikvara, koji preko svojih aukcijskih kuća dolaze do bogatih kolekcionara. Nemački arheolozi procenjuju da je na stotine hiljada novčića iz rimskog vremena i drugih predmeta iz arheoloških nalazišta Srbije, zemalja zapadnog Balkana i istočne Evrope ilegalno prodato u raznim državama.
Profesor Hans-Markus fon Kanel, upravnik Instituta za arheologiju Univerziteta u Frankfurtu, upozorio je pre tri godine da je posle Iraka Srbija druga zemlja na svetu po krađi arheološkog blaga. Tome na put može da stane samo država.
Najveća arheološka nalazišta Srbije
Sirmium (Sremska Mitrovica) - jedna od četiri prestonice rimskog carstva
Caričin grad (Leskovac)- zadužbina vizantijskog cara Justinijana
Lederata, Veliki Golubac - kasno Rimsko carstvo
Viminacijum (kod Požarevca) - glavni grad provincije Gornja Mezija
Gamzigrad (Zaječar) - utvrđenje iz kasnoantičkog perioda
Šarkamen (Negotin) - palatu izgradio car Maksimin Daja
Arheološka mafija na ovim prostorima doživela je procvat krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada se pojavljuju detektori za metal, a pravi procvat arheološke pljačke vezuje se za devedesete godine.
Otad su na najvećem udaru arheološka nalazišta na jugu Srbije, a zatim u istočnoj Srbiji i Vojvodini. Na udaru nisu samo Viminacijum, Šarkamen ili Caričin grad, već su laka meta i muzeji.
Dr Ivana Popović, arheolog i šef antičkog projekta u Arheološkom institutu Beograd, tvrdi da skoro nema muzeja u Srbiji koji nije poharan.
- Naši muzeji su slabo obezbeđeni. Pogotovo muzeji koji su vezani za velike arheološke lokalitete. Retko koji ima čuvare 24 sata. Zato svaki vredan predmet treba publikovati, i to na srpskom i engleskom jeziku. To umnogome olakšava posao carinicima i policiji u svetu - kaže dr Ivana Popović.
Milorad Đorđević, direktor Narodnog muzeja u Požarevcu, kaže da je njihova zbirka kradena nekoliko puta.
- Opljačkani smo nekoliko puta, odneto je 500 antičkih predmeta, zlatnog nakita sa Viminacijuma, zlatnog i srebrnog novca... Mnogo toga je urađeno da se zaštitimo. Uveli smo video nadzor, protivprovalnu zaštitu, alarmne uređaje, tačno se zna ko drži ključeve izložbenih vitrina i depoa, tako da smo onemogućili i krađu iznutra, jer se u srpskim muzejima i to događa. Moram da pomenem nevladinu organizaciju ''Blago'', koja se bavi zaštitom nacionalne kulturne baštine, a koja je svojevremeno Muzeju poklonila 130.000 dinara za postavljenje sigurnosnih vrata. Kad se ima para i volje, sve se može - kaže Đorđević.
I u Vojvodini vlada haos. Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici nema odgovarajuće obezbeđenje, pa se krađe često događaju. Pavle Popović, kustos ovog muzeja, kaže da pljačka arheološkog blaga predstavlja odličan biznis pred kojim je zakon nemoćan ili zatvara oči.
- U svom radnom veku doživeo sam i preživeo pet velikih pljački Muzeja Srema. Nećete mi verovati, ali pljačkali su ga ljudi koji su u početku bili spoljni saradnici. Poslednji put muzej je opljačkao čovek od koga je muzej otkupio vrednu numizmatičku zbirku. Odležao je dve godine i sada je glavni diler u Sremskoj Mitrovici. Na sreću, carinici i pogranična policija sve više pažnje obraćaju na pokušaje šverca arheoloških predmeta. U razgovoru sa policajcima na granici sa Hrvatskom saznao sam da je prošle godine sprečeno desetak pokušaja šverca - kaže Popović.
Dok vlasti sve to gledaju širom zatvorenih očiju, srpske verzije Indijane Džonsa buše, kopaju i oru preko ulica, trgova i nekadašnjih rimskih utvrđenja. Bagerima, specijalnim traktorima i plugovima prekopavaju teren. Predmeti koje pokupe su nekada su veoma vredni, ali je mnogo veća šteta kad se preore čitav kulturni sloj. Bukvalno melju nepokretne ostatke gradova, grobnice, kupatila, pozorišta...
Ni komšijski tragači za blagom ne zaostaju, niti posustaju. U hrvatskom delu Jadrana godišnje se zabeleži najmanje 1,5 miliona zarona, a mnoge ronioce ne zanimaju podmorske lepote, već potopljeni brodovi, amfore i nakit iz davnih vremena. Te iste amfore onda prodaju za siću. Na hrvatskom internet tržištu početna cena za jednu amforu je jedna kuna, dok 7-10 primeraka rimskog ili vizantijskog novca košta najviše 200 kuna (nešto manje od 30 evra).
Srpski arheolozi kažu da u Srbiji danas svako selo koje se nalazi u blizini nekog lokaliteta ima detektor metala, a negde ih ima i skoro svaka kuća. Čitava priča ide toliko daleko da seljaci prestaju da obrađuju svoje njive, jer im je isplativije da ih prekopavaju tražeći ostatke antičke civilizacije.
Interesantno je da ima kuća koje poseduju čak kataloge rimskog novca. Često se dešava da arheolozi kopaju danju, a sakupljači noću. U nekim delovima Srbije omiljeni metod pretraživanja terena divljih kopača je miniranje. Često su naoružani, ne iz straha od arheologa, već od konkurencije.
Svi arheološki predmeti koji se zaplene na carini donose se u Narodni muzej na ekspertizu. Od materijalne vrednosti zavisi visina kazne koju šverceri dobijaju, a tu se već krije uobičajen srpski problem. Dr Ivana Popović kaže da komad zlatnog nakita može materijalno da vredi 50 evra, a po svom istorijskom značaju i do 10.000 evra!
Domaćim švercerima se sudi po materijalnoj vrednosti predmeta i kazne su gotovo uvek uslovne. Zato ne čudi što na leskovačkoj pijaci mogu da se nađu dva džaka puna kamenčića rimskog mozaika ili da se kao reprezentativni primerak Metropoliten muzeja u Njujorku pojavi srebrna kopča iz vremena seobe naroda, koja je ukradena iz Arheološkog instituta u Beogradu osamdesetih godina.
Arheološka mafija (2): Lopovi porušili neolitske kuće
U paraćinskoj opštini najviše je istraživan lokalitet Slatina - Turska česma u selu Drenovcu, na kome će se na leto, desetu godinu zaredom, naći arheolozi iz cele bivše Jugoslavije, ali i iz inostranstva.
Figurina majke sa detetom
Najstariji slojevi, na dubini od šest metara, pripadaju kraju 7. i početku 6. milenijuma pre nove ere. Osnivači naselja su predstavnci starčevačke kulture starijeg i srednjeg neolita, a veći deo kulturnih slojeva čini vinčanska kultura. Reč je o najznačajnijem neolitskom naselju, koje je pod zaštitom države.
Profesor Slaviša Perić sa Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac arheološke radionice Neolitizacija srednjeg Pomoravlja kaže da su divlji kopači nekoliko puta oštetili neolitske kuće.
- Novembra 2005. godine uništili su deo sloja, ne zna se šta su odneli i usporili su radove, jer su arheolozi nedelju dana samo izbacivali zemlju i proširivali sondu za pola metara sa svake strane. Tri godine kasnije divlji kopači probili su građevinski horizont sa ostacima arhitekture i zaustavili se na dubini od metar i po. Uzeli su dosta, ali je dosta i ostalo, jer materijal nisu prosejavali, pošto su verovatno tražili samo figurine - priča Perić.
On tvrdi da postoji ćuprijsko-jagodinska grupa divljih kopača koju interesuje samo praistorija, odnosno figurine za kojima tragaju u Drenovcu.
- Cena figurine na crnom tržištu u Srbiji iznosi oko 2.000-3.000 evra, ali su one daleko veće u inostranstvu. Prva stanica je Beč, gde se nalazi kao antikviteti prodaju na pijaci i to po dvostruko većoj ceni. Ima i onih koji nalaze prodaju na aukcijama. Jednom smo imali dojavu iz francuske ambasade da se na aukciji u Parizu pojavila vinčanska figurina iz mlađeg kamenog doba. Iako se znalo da pripada ovom području, pošto nismo pokrenuli postupak policijske potrage za njom, ostali smo kratkih rukava - objašnjava Perić.
Druga grupa, koja je opremljena detektorima, juri rimski novac. Treća grupa, koja je Društvo ljubitelja starina
- Niko iz muzeja ne bi smeo da ima bilo kakav kontakt sa divljim kopačima, a oni konstantno sarađuju sa njima. Divlji kopači su čak osnovali i udruženja ljubitelja antikviteta iza kojih se, zapravo, kriju. Oni uopšte nisu naivni, već obrazovani i misle na duge staze. Tako mi je, na primer, na lokalitetu Belica kod Jagodine direktor Muzeja doveo neke ljude koji su me zvali na večere. Ja sam odbio, ali oni su snimili teren i uveče ga posetili sa detektorima - ogorčen je Perić. On još kaže da divlji kopači idu tako daleko i promišljeno da materijal koji nikome ne mogu da prodaju poklanjaju muzejima da bi bili blizu izvora.
oštetila Jerinin grad u Ćupriji, traga za zlatom.
- Iako se skoro izvesno zna ko čini ove grupe, veoma ih je teško zaustaviti. Jednom sam uhvatio divljeg kopača na samom lokalitetu u Paraćinu, uzeo mu lične podatke i fotografisao ga. Policija ga je uhapsila, a potom odmah pustila. Zamislite, policajac me je pitao da li je lokaltet bio ograđen žutom trakom - čudi se Perić.
U policiji saznajemo da su nemoćni baš zbog toga što lokaliteti nisu zaštićeni, tako da ne postoji krivično delo.
Protiv divljeg kopača koga je Perić zatekao Zavod za zaštitu spomenika kulture podneo je prekršajnu prijavu, ali ona nije procesuirana, pa se počinilac izvukao bez kazne.
Isto se dogodilo i prilikom poslednje krađe na lokalitetu u Drenovcu. Kopač iz Bora, koga je primetio šumar, uhapšen je i odmah pušten. Četiri divlja kopača iz Varvarina i Ćićevca, koji su harali po Jerininom gradu, prošla su na isti način.
Arheološka mafija (3): Tajna trećeg ćupa
"Nas nekoliko divljih arheologa u prvoj polovini 1995. godine na njivi Borivoja Mitića u Priboju Vranjskom pronašli dva ćupa sa oko 40.000 rimskih srebrenjaka. Sumnjamo da je teći ćup "pronašla" policija, i da je bilo ukupno 60.000 srebrnjaka", počinje priču o srebrnoj aferi koja je sredinom devedesetih ustalasala Srbiju Srboljub Đorđević (61), potpukovnik u penziji.
Tek posle 11 godina suđenja, Vranjski muzej je 2006. dobio vrednu kolekciju od 11.678 komada rimskog novca. Gde je završila nekoliko puta veća količina srebrnjaka, verovatno se nikad zvanično neće saznati. Đorđević je, zbog učešća u čuvenoj srebrnoj aferi osuđen na tri meseci zatvora, koji je odležao u Okružnom zatvoru u Vranju, s proleća 2003. godine.
Kosti bacali u Moravu
Bivši legionar Mauzer je nekada bio vođa grupe divljih arheologa. Operisali su na jugu Srbije, severu Makedonije, u Bugarskoj, oko Ćustendila i Trna, na Kosovu i Metohiji.
- Oko Morave smo pronašli nekoliko grobnica. Zidane od kamena, spajane nečim nalik na lepak gde su korišćena sveža jaja. Unutra su bile kosti vojskovođa, ponekad i njihovih žena. Vredno bi uzimali, ostalo bacali u Moravu. Na jednom mestu, na potezu od Mazaraća do Prevalca našli smo grobnicu sa nakitom, oružjem. - To može da vredi i do deset miliona evra kad dođe do poslednjeg kupca, zavisno koji je vladar i šta se nađe. Tada se roba prosleđuje jedinim sigurnim putem, a to je diplomatski. U nekim ambasadama postoje ljudi zaduženi za vredna i retka arheološka otkrića. Prodavali smo im rimski novac, posebno zlatan, razne figurice, jedan kratki mač, sa ugraviranim inicijalima tadašnjeg rimskog imperatora. Posao smo obavljali u motelu "Vranje". Oni su kasnije robu iznosili kao diplomate i prosleđivali je uglavnom na Londonskoj berzi, koja je najpoznatija u Evropi - kaže Mauzer. Jedan rimski zlatnik na berzi je dostizao cenu od 10.000 do 50.000 evra. Srebrnjaci od 700 do 1.200 evra.
Smutnih devedesetih je sa nekoliko drugova kupio aparat za otkrivanje metala. Uzajmili su sa kamatom 10.000 maraka od zelenaša iz Vranja. Založio je stan, jer drugi nisu imali šta. Odmah je sa trojicom drugara krenuo na posao.
- Za Priboj Vranjski smo saznali slučajno. Krenuli smo u Momin Kamen, prema Vladičinom Hanu. Po zapisu tamo je bilo turskog zlata. Bio je kraj januara i sipila je ledena kiša. Ispostavilo se da je zlato oko metar ispod lokalnog asfaltnog puta. Odustali smo odmah. Pri povratku svratili smo u kafanu Lingur u selo Stubal. Jedan pripiti meštanin mi dobaci: "Koji ste, bre, vi kopači, eno kod mog kuma u Priboju puna njiva sa novčićima, neki talijanski"... Svi su se smejali. Ja, nisam. Mesec dana smo ubeđivali tog seljaka da nas poveže sa kumom. Pristao je. Domaćin njive nije hteo da učestvuje i vadi "prokleto". Na kraju nam je rekao da radimo šta hoćemo - priča Đorđević.
Pre nego što su se upustili u avanturu, dva Srbina druga su otišla u Arheološki zavod u Nišu. Smejali su se pri pomenu da dole ima rimskih novčića. "Taj lokalitet nije registrovan, kopajte. Ne smete jedino na potezu Markovo kale iznad Vranja", tako su im rekli. O tome ima potvrdu.
- Prvi ćup smo mi iskopali, krajem marta 1995. godine. Bilo nas je sedmorica, svi iz Vranja. Ćup smo pronašli na 30 cm dubine. Imao je oko 13.000 srebrnjaka. Nešto smo prodali proverenom kupcu Neši iz Umke. On je to prodao nekom Slovencu koji je napravio zbirke, ali je na aukciji pukao sa cenom. Aleksandar Pop i Boban Robijaš su upropastili oko 2.500 komada. Čistili su ih sumpornom kiselinom u kadi. Za srebrnjake smo dobili 30.000 maraka. Vratili smo zelenašu dug za aparat, plus kamatu. Potom, dug Bobana Robijaša od 1.000 maraka za založeni auto. Za manastire Prohor Pčinjski i Sveti Pantelejmon u Lepčincu odvojili smo 3.500 maraka. To je trebao da prosledi Pop. U Prohor je dao 2.000, za Lepčince ne znam. Od ukupne sume podelili smo po 2.000 maraka, to je sve - kaže Đorđević.
Kad su seljaci videli šta su uradili, predomislili su se. Nisu hteli sa njima da rade, već je brat od Borivoja Mitića, vlasnika njive, angažovao Srbu Mihajlovića Talimata iz Vranja. Sa njim su bili vlasnici njive i njihova familija. Njima su ćup, sa oko 21.000 srebrnjaka, aparatom pronašli ljudi iz Sremske Mitrovice, u julu 1995. Dakle, ukupno oko 27-oro se umešalo u srebrnu aferu. Srebrnjake su prodali Branku Simeonovu u Beogradu. Branko je bio evropski poznat numizmatičar. Numizmatikom se bavio i njegov sin Mitka. Kod njega je pronađeno oko 14.000 novčića, a kod seljaka je ostalo oko sedam hiljada. Srebrnjaci su trebali da odu kombijem za Austriju. Oduzeti su pred sam polazak.
- Postojao je i treći ćup, koji se zvanično ne vodi. Rimljani su zakopavali blago na nepar, ili jedan ili tri ćupa. Svi su bili na istoj liniji. To je znao i Dragan Karleuša, tada zamenik republičkog načelnika za borbu protiv kriminala. Zato je i došao u Vranje i zadržao se sve dok nije okončana istraga. Moj izvor iz Priboja saopštio je da je treći ćup iskopala policija, dok smo, nas preko 20, bili u pritvoru. Muzej je bio po strani, jer tada njih niko nije zarezivao. Sve je radila policija - ističe Đorđević.
Hapšenje je bilo posledica hvale pojedinaca koji su vadili novčiće iz džepova po kafanama. Đorđević je odležao tri meseca u zatvoru. Interesuje ga šta se desilo s ostalim novčićima kojima se zameo trag. Treći ćup niko nije pominjao.
Srbijom hara arheološka mafija, kopači blaga opremljeni najsavremenijom opremom pelješe ostatke drevnih civilizacija i zarađuju milione evra preprodajom u inostranstvu. Posle prostitucije, trgovine drogom i oružjem, ovaj biznis zauzima četvrto mesto po profitu na svetu.
Internet je prepun stranica za onlajn prodaju koje nude amfore, rimske novčiće, antičku grnčariju... Vredne iskopine se izvoze iz zemlje, najčešće autobusima preko Austrije i Nemačke.
Zatim odlaze u gotovo sve zapadnoevropske zemlje. Završavaju kod trgovaca ili antikvara, koji preko svojih aukcijskih kuća dolaze do bogatih kolekcionara. Nemački arheolozi procenjuju da je na stotine hiljada novčića iz rimskog vremena i drugih predmeta iz arheoloških nalazišta Srbije, zemalja zapadnog Balkana i istočne Evrope ilegalno prodato u raznim državama.
Profesor Hans-Markus fon Kanel, upravnik Instituta za arheologiju Univerziteta u Frankfurtu, upozorio je pre tri godine da je posle Iraka Srbija druga zemlja na svetu po krađi arheološkog blaga. Tome na put može da stane samo država.
Najveća arheološka nalazišta Srbije
Sirmium (Sremska Mitrovica) - jedna od četiri prestonice rimskog carstva
Caričin grad (Leskovac)- zadužbina vizantijskog cara Justinijana
Lederata, Veliki Golubac - kasno Rimsko carstvo
Viminacijum (kod Požarevca) - glavni grad provincije Gornja Mezija
Gamzigrad (Zaječar) - utvrđenje iz kasnoantičkog perioda
Šarkamen (Negotin) - palatu izgradio car Maksimin Daja
Arheološka mafija na ovim prostorima doživela je procvat krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada se pojavljuju detektori za metal, a pravi procvat arheološke pljačke vezuje se za devedesete godine.
Otad su na najvećem udaru arheološka nalazišta na jugu Srbije, a zatim u istočnoj Srbiji i Vojvodini. Na udaru nisu samo Viminacijum, Šarkamen ili Caričin grad, već su laka meta i muzeji.
Dr Ivana Popović, arheolog i šef antičkog projekta u Arheološkom institutu Beograd, tvrdi da skoro nema muzeja u Srbiji koji nije poharan.
- Naši muzeji su slabo obezbeđeni. Pogotovo muzeji koji su vezani za velike arheološke lokalitete. Retko koji ima čuvare 24 sata. Zato svaki vredan predmet treba publikovati, i to na srpskom i engleskom jeziku. To umnogome olakšava posao carinicima i policiji u svetu - kaže dr Ivana Popović.
Milorad Đorđević, direktor Narodnog muzeja u Požarevcu, kaže da je njihova zbirka kradena nekoliko puta.
- Opljačkani smo nekoliko puta, odneto je 500 antičkih predmeta, zlatnog nakita sa Viminacijuma, zlatnog i srebrnog novca... Mnogo toga je urađeno da se zaštitimo. Uveli smo video nadzor, protivprovalnu zaštitu, alarmne uređaje, tačno se zna ko drži ključeve izložbenih vitrina i depoa, tako da smo onemogućili i krađu iznutra, jer se u srpskim muzejima i to događa. Moram da pomenem nevladinu organizaciju ''Blago'', koja se bavi zaštitom nacionalne kulturne baštine, a koja je svojevremeno Muzeju poklonila 130.000 dinara za postavljenje sigurnosnih vrata. Kad se ima para i volje, sve se može - kaže Đorđević.
I u Vojvodini vlada haos. Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici nema odgovarajuće obezbeđenje, pa se krađe često događaju. Pavle Popović, kustos ovog muzeja, kaže da pljačka arheološkog blaga predstavlja odličan biznis pred kojim je zakon nemoćan ili zatvara oči.
- U svom radnom veku doživeo sam i preživeo pet velikih pljački Muzeja Srema. Nećete mi verovati, ali pljačkali su ga ljudi koji su u početku bili spoljni saradnici. Poslednji put muzej je opljačkao čovek od koga je muzej otkupio vrednu numizmatičku zbirku. Odležao je dve godine i sada je glavni diler u Sremskoj Mitrovici. Na sreću, carinici i pogranična policija sve više pažnje obraćaju na pokušaje šverca arheoloških predmeta. U razgovoru sa policajcima na granici sa Hrvatskom saznao sam da je prošle godine sprečeno desetak pokušaja šverca - kaže Popović.
Dok vlasti sve to gledaju širom zatvorenih očiju, srpske verzije Indijane Džonsa buše, kopaju i oru preko ulica, trgova i nekadašnjih rimskih utvrđenja. Bagerima, specijalnim traktorima i plugovima prekopavaju teren. Predmeti koje pokupe su nekada su veoma vredni, ali je mnogo veća šteta kad se preore čitav kulturni sloj. Bukvalno melju nepokretne ostatke gradova, grobnice, kupatila, pozorišta...
Ni komšijski tragači za blagom ne zaostaju, niti posustaju. U hrvatskom delu Jadrana godišnje se zabeleži najmanje 1,5 miliona zarona, a mnoge ronioce ne zanimaju podmorske lepote, već potopljeni brodovi, amfore i nakit iz davnih vremena. Te iste amfore onda prodaju za siću. Na hrvatskom internet tržištu početna cena za jednu amforu je jedna kuna, dok 7-10 primeraka rimskog ili vizantijskog novca košta najviše 200 kuna (nešto manje od 30 evra).
Srpski arheolozi kažu da u Srbiji danas svako selo koje se nalazi u blizini nekog lokaliteta ima detektor metala, a negde ih ima i skoro svaka kuća. Čitava priča ide toliko daleko da seljaci prestaju da obrađuju svoje njive, jer im je isplativije da ih prekopavaju tražeći ostatke antičke civilizacije.
Interesantno je da ima kuća koje poseduju čak kataloge rimskog novca. Često se dešava da arheolozi kopaju danju, a sakupljači noću. U nekim delovima Srbije omiljeni metod pretraživanja terena divljih kopača je miniranje. Često su naoružani, ne iz straha od arheologa, već od konkurencije.
Svi arheološki predmeti koji se zaplene na carini donose se u Narodni muzej na ekspertizu. Od materijalne vrednosti zavisi visina kazne koju šverceri dobijaju, a tu se već krije uobičajen srpski problem. Dr Ivana Popović kaže da komad zlatnog nakita može materijalno da vredi 50 evra, a po svom istorijskom značaju i do 10.000 evra!
Domaćim švercerima se sudi po materijalnoj vrednosti predmeta i kazne su gotovo uvek uslovne. Zato ne čudi što na leskovačkoj pijaci mogu da se nađu dva džaka puna kamenčića rimskog mozaika ili da se kao reprezentativni primerak Metropoliten muzeja u Njujorku pojavi srebrna kopča iz vremena seobe naroda, koja je ukradena iz Arheološkog instituta u Beogradu osamdesetih godina.
Arheološka mafija (2): Lopovi porušili neolitske kuće
U paraćinskoj opštini najviše je istraživan lokalitet Slatina - Turska česma u selu Drenovcu, na kome će se na leto, desetu godinu zaredom, naći arheolozi iz cele bivše Jugoslavije, ali i iz inostranstva.
Figurina majke sa detetom
Najstariji slojevi, na dubini od šest metara, pripadaju kraju 7. i početku 6. milenijuma pre nove ere. Osnivači naselja su predstavnci starčevačke kulture starijeg i srednjeg neolita, a veći deo kulturnih slojeva čini vinčanska kultura. Reč je o najznačajnijem neolitskom naselju, koje je pod zaštitom države.
Profesor Slaviša Perić sa Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac arheološke radionice Neolitizacija srednjeg Pomoravlja kaže da su divlji kopači nekoliko puta oštetili neolitske kuće.
- Novembra 2005. godine uništili su deo sloja, ne zna se šta su odneli i usporili su radove, jer su arheolozi nedelju dana samo izbacivali zemlju i proširivali sondu za pola metara sa svake strane. Tri godine kasnije divlji kopači probili su građevinski horizont sa ostacima arhitekture i zaustavili se na dubini od metar i po. Uzeli su dosta, ali je dosta i ostalo, jer materijal nisu prosejavali, pošto su verovatno tražili samo figurine - priča Perić.
On tvrdi da postoji ćuprijsko-jagodinska grupa divljih kopača koju interesuje samo praistorija, odnosno figurine za kojima tragaju u Drenovcu.
- Cena figurine na crnom tržištu u Srbiji iznosi oko 2.000-3.000 evra, ali su one daleko veće u inostranstvu. Prva stanica je Beč, gde se nalazi kao antikviteti prodaju na pijaci i to po dvostruko većoj ceni. Ima i onih koji nalaze prodaju na aukcijama. Jednom smo imali dojavu iz francuske ambasade da se na aukciji u Parizu pojavila vinčanska figurina iz mlađeg kamenog doba. Iako se znalo da pripada ovom području, pošto nismo pokrenuli postupak policijske potrage za njom, ostali smo kratkih rukava - objašnjava Perić.
Druga grupa, koja je opremljena detektorima, juri rimski novac. Treća grupa, koja je Društvo ljubitelja starina
- Niko iz muzeja ne bi smeo da ima bilo kakav kontakt sa divljim kopačima, a oni konstantno sarađuju sa njima. Divlji kopači su čak osnovali i udruženja ljubitelja antikviteta iza kojih se, zapravo, kriju. Oni uopšte nisu naivni, već obrazovani i misle na duge staze. Tako mi je, na primer, na lokalitetu Belica kod Jagodine direktor Muzeja doveo neke ljude koji su me zvali na večere. Ja sam odbio, ali oni su snimili teren i uveče ga posetili sa detektorima - ogorčen je Perić. On još kaže da divlji kopači idu tako daleko i promišljeno da materijal koji nikome ne mogu da prodaju poklanjaju muzejima da bi bili blizu izvora.
oštetila Jerinin grad u Ćupriji, traga za zlatom.
- Iako se skoro izvesno zna ko čini ove grupe, veoma ih je teško zaustaviti. Jednom sam uhvatio divljeg kopača na samom lokalitetu u Paraćinu, uzeo mu lične podatke i fotografisao ga. Policija ga je uhapsila, a potom odmah pustila. Zamislite, policajac me je pitao da li je lokaltet bio ograđen žutom trakom - čudi se Perić.
U policiji saznajemo da su nemoćni baš zbog toga što lokaliteti nisu zaštićeni, tako da ne postoji krivično delo.
Protiv divljeg kopača koga je Perić zatekao Zavod za zaštitu spomenika kulture podneo je prekršajnu prijavu, ali ona nije procesuirana, pa se počinilac izvukao bez kazne.
Isto se dogodilo i prilikom poslednje krađe na lokalitetu u Drenovcu. Kopač iz Bora, koga je primetio šumar, uhapšen je i odmah pušten. Četiri divlja kopača iz Varvarina i Ćićevca, koji su harali po Jerininom gradu, prošla su na isti način.
Arheološka mafija (3): Tajna trećeg ćupa
"Nas nekoliko divljih arheologa u prvoj polovini 1995. godine na njivi Borivoja Mitića u Priboju Vranjskom pronašli dva ćupa sa oko 40.000 rimskih srebrenjaka. Sumnjamo da je teći ćup "pronašla" policija, i da je bilo ukupno 60.000 srebrnjaka", počinje priču o srebrnoj aferi koja je sredinom devedesetih ustalasala Srbiju Srboljub Đorđević (61), potpukovnik u penziji.
Tek posle 11 godina suđenja, Vranjski muzej je 2006. dobio vrednu kolekciju od 11.678 komada rimskog novca. Gde je završila nekoliko puta veća količina srebrnjaka, verovatno se nikad zvanično neće saznati. Đorđević je, zbog učešća u čuvenoj srebrnoj aferi osuđen na tri meseci zatvora, koji je odležao u Okružnom zatvoru u Vranju, s proleća 2003. godine.
Kosti bacali u Moravu
Bivši legionar Mauzer je nekada bio vođa grupe divljih arheologa. Operisali su na jugu Srbije, severu Makedonije, u Bugarskoj, oko Ćustendila i Trna, na Kosovu i Metohiji.
- Oko Morave smo pronašli nekoliko grobnica. Zidane od kamena, spajane nečim nalik na lepak gde su korišćena sveža jaja. Unutra su bile kosti vojskovođa, ponekad i njihovih žena. Vredno bi uzimali, ostalo bacali u Moravu. Na jednom mestu, na potezu od Mazaraća do Prevalca našli smo grobnicu sa nakitom, oružjem. - To može da vredi i do deset miliona evra kad dođe do poslednjeg kupca, zavisno koji je vladar i šta se nađe. Tada se roba prosleđuje jedinim sigurnim putem, a to je diplomatski. U nekim ambasadama postoje ljudi zaduženi za vredna i retka arheološka otkrića. Prodavali smo im rimski novac, posebno zlatan, razne figurice, jedan kratki mač, sa ugraviranim inicijalima tadašnjeg rimskog imperatora. Posao smo obavljali u motelu "Vranje". Oni su kasnije robu iznosili kao diplomate i prosleđivali je uglavnom na Londonskoj berzi, koja je najpoznatija u Evropi - kaže Mauzer. Jedan rimski zlatnik na berzi je dostizao cenu od 10.000 do 50.000 evra. Srebrnjaci od 700 do 1.200 evra.
Smutnih devedesetih je sa nekoliko drugova kupio aparat za otkrivanje metala. Uzajmili su sa kamatom 10.000 maraka od zelenaša iz Vranja. Založio je stan, jer drugi nisu imali šta. Odmah je sa trojicom drugara krenuo na posao.
- Za Priboj Vranjski smo saznali slučajno. Krenuli smo u Momin Kamen, prema Vladičinom Hanu. Po zapisu tamo je bilo turskog zlata. Bio je kraj januara i sipila je ledena kiša. Ispostavilo se da je zlato oko metar ispod lokalnog asfaltnog puta. Odustali smo odmah. Pri povratku svratili smo u kafanu Lingur u selo Stubal. Jedan pripiti meštanin mi dobaci: "Koji ste, bre, vi kopači, eno kod mog kuma u Priboju puna njiva sa novčićima, neki talijanski"... Svi su se smejali. Ja, nisam. Mesec dana smo ubeđivali tog seljaka da nas poveže sa kumom. Pristao je. Domaćin njive nije hteo da učestvuje i vadi "prokleto". Na kraju nam je rekao da radimo šta hoćemo - priča Đorđević.
Pre nego što su se upustili u avanturu, dva Srbina druga su otišla u Arheološki zavod u Nišu. Smejali su se pri pomenu da dole ima rimskih novčića. "Taj lokalitet nije registrovan, kopajte. Ne smete jedino na potezu Markovo kale iznad Vranja", tako su im rekli. O tome ima potvrdu.
- Prvi ćup smo mi iskopali, krajem marta 1995. godine. Bilo nas je sedmorica, svi iz Vranja. Ćup smo pronašli na 30 cm dubine. Imao je oko 13.000 srebrnjaka. Nešto smo prodali proverenom kupcu Neši iz Umke. On je to prodao nekom Slovencu koji je napravio zbirke, ali je na aukciji pukao sa cenom. Aleksandar Pop i Boban Robijaš su upropastili oko 2.500 komada. Čistili su ih sumpornom kiselinom u kadi. Za srebrnjake smo dobili 30.000 maraka. Vratili smo zelenašu dug za aparat, plus kamatu. Potom, dug Bobana Robijaša od 1.000 maraka za založeni auto. Za manastire Prohor Pčinjski i Sveti Pantelejmon u Lepčincu odvojili smo 3.500 maraka. To je trebao da prosledi Pop. U Prohor je dao 2.000, za Lepčince ne znam. Od ukupne sume podelili smo po 2.000 maraka, to je sve - kaže Đorđević.
Kad su seljaci videli šta su uradili, predomislili su se. Nisu hteli sa njima da rade, već je brat od Borivoja Mitića, vlasnika njive, angažovao Srbu Mihajlovića Talimata iz Vranja. Sa njim su bili vlasnici njive i njihova familija. Njima su ćup, sa oko 21.000 srebrnjaka, aparatom pronašli ljudi iz Sremske Mitrovice, u julu 1995. Dakle, ukupno oko 27-oro se umešalo u srebrnu aferu. Srebrnjake su prodali Branku Simeonovu u Beogradu. Branko je bio evropski poznat numizmatičar. Numizmatikom se bavio i njegov sin Mitka. Kod njega je pronađeno oko 14.000 novčića, a kod seljaka je ostalo oko sedam hiljada. Srebrnjaci su trebali da odu kombijem za Austriju. Oduzeti su pred sam polazak.
- Postojao je i treći ćup, koji se zvanično ne vodi. Rimljani su zakopavali blago na nepar, ili jedan ili tri ćupa. Svi su bili na istoj liniji. To je znao i Dragan Karleuša, tada zamenik republičkog načelnika za borbu protiv kriminala. Zato je i došao u Vranje i zadržao se sve dok nije okončana istraga. Moj izvor iz Priboja saopštio je da je treći ćup iskopala policija, dok smo, nas preko 20, bili u pritvoru. Muzej je bio po strani, jer tada njih niko nije zarezivao. Sve je radila policija - ističe Đorđević.
Hapšenje je bilo posledica hvale pojedinaca koji su vadili novčiće iz džepova po kafanama. Đorđević je odležao tri meseca u zatvoru. Interesuje ga šta se desilo s ostalim novčićima kojima se zameo trag. Treći ćup niko nije pominjao.
Коментари