Glagoljica
Svako slovo ima svoje ime
Iz pisma Borivoja D. Živkovića, poverenika Udruženja za zaštitu ćirilice za Švedsku, Večernjim novostima, februara 2004. g.
Az Buki Vedi ...
Srpsko pismo — ćirilica — od prvog razreda Osnovne škole uči se iz knjige BUKvar, a kao prvo uči se AZ — BUKa. Daleke 1933. godine, u sedmoj godini života bio sam pošao u Osnovnu školu i uz pripremne vežbe za pisanje, zvane „Kosa tanka” i „Uspravna debela” izvođene na tablicama bejasmo uvođeni u tajne i veštine lepog pisanja, čitanja i razumevanja, shvatanja i prihvatanja. U tome, kao najveća radost, stiže i BUK — var. Prva knjiga. Pa i u mojoj (sadašnjoj) 77. godini najdraža knjiga. AZ —BUKa i BUK — var i danas su mi čvrsti temelji, a gradio ih je uči — te — lj (uči te ljubavi). Još tada sam naučio BUKvicu(AZBUKu). I još tada sam saznao, zahvaljujući učitelju, da...
| Slovo | Tumačenje | Latin | Prevod |
|---|---|---|---|
1) Tumačenje slova glagoljice po rečniku prasrpskog „Jezika Majke” autora Ružice M. Borisavljević (izdanje IPA „Miroslav”, Beograd. (E-pošta: <mirmi@EUnet.yu>))
*) Slovo A (Az) ultimativno se prevodi kao „JA”. A dalje može po tekstu: Ja, Prvi Tvorac (ili, jednostavnije Tvorac). Slovo S (Zelo; DZelo) uglavnom se prevodi kao mnogo tj. vrlo. Prevod kao „Sila” bio bi malo isuviše slobodan.
**) Nisam video pismo Borivoja ni original „Jezika Majke” ali znam da ova slova treba da se pišu tako kako je ovde napisano. Po ugledu na crkvenoslo(a)venski (pra-, stari-, drevni- ili novi- crkvenoslo(a)venski) na kome se i danas pišu crkvene službe. Ovi termini bi mogli da se razumeju kao sinonimi za prasrpski. I još, ne mogu u jednom pismu da budu dva ista znaka / slova. (prim.: D. Mladič)
| |||
| A (*) | az | ego | Prvi Tvorac |
| B | buk (Bog) | deus | Bog Sveznajući |
| V | vid(i) | Vitus | vidi |
| G | glagolje | loquor | reči |
| D | dobro | bonum | dobre (.) |
| E | (j)est | est | On Jeste |
| Ž | živit (od) | vivere (de) | živa |
| S (*) (**) | sila | fortia | sila |
| Z | zemlje | terrae | zemaljskog |
| I | iže | sputium | prostora |
| I (**) | i | et | i |
| J | je | sapere | zna |
| K | kako (kao) | sicut | kako |
| Lj | ljudi | viri | ljudi |
| M | mislite | cogitare | misle (.) |
| N | naš | nostra | Naš |
| O | on | illud | Oče Nebeski (Bože) |
| P | pokoj | requies | Svemira |
| R | reci | dic | reci |
| S | slovo | litteram | slovo |
| T | tvrdo | fortiter | potvrdnog |
| U | uk | sapientia | učenja (.) |
Imena slova čitana redom daju sledeći smisao: Prva misao posvećena je BOGU. Druga misao se odnosi na najveći dar, koji čoveka uzdiže iznad svih drugih živih bića, a to je REČ. A reč je DOBRO, ona potiče od Boga i kao takva mora da se poštuje; ona je istovremeno radost, jer olakšava odnos čoveka prema čoveku. Drugo ljudsko dobro jeste ZEMLJA, od čijih plodova treba da seŽIVI. No čovek nije na zemlji samo zato da živi fizički, kao životinja, već u prvom redu zato, da čovečanski MISLI, a čovečanski misliti i dobro govoriti, to donosi unutrašnji mir — spokojstvo. A čovek čovečan, spokojan i oplemenjen lepom rečju, koju prati uzvišen osećaj pripadnosti jednoj produhovljenoj zajednici, takav čovek drži do svoje reči, koja mora biti čvrsta. Iznad svega toga stoji — u neku ruku kao kruna — ono, što je formulisano s prve tri reči: AZ — BOG — VID, koji sve to VIDIM, čujem i osećam, pa — prema tome — znam; VID predstavlja vrhovno saznanje o SVEMIRU, u kome je ZEMLJA i dotle, dok čovek bude poštovao svojom MIŠLJU i svojom rečju zakone, koje je sam on ustanovio i nad kojima on(a?) bdije, sve će biti DOBRO. Međutim, uzmakne li se pred silama mraka, ne poštujući više ni BOGA, ni REČ, ni MISAO, ni ZEMLJU, koja donosiplodove kroz predan rad — čovečanstvo će se duhovno strmoglaviti...
Kroz prastaru srpsku azbuku, dakle izražena je cela filozofija srpskog čoveka: njegov odnos prema Bogu, prema ljudima, koji su svi za njega bili braća, njegov odnos prema ZEMLJI, majci hraniteljki... („Srbi... Narod Najstariji”, Prof. Dr Olga Luković-Pjanović, tom 2, str. 269-270, Beograd: Dosije, 1990.)
Molim uvaženu gospodu članove Odbora, koji su učestvovali u kritikovanom radu da pored svih škola koje smo završili ne zaboravimo i ono čemu su nas roditelji i praroditelji učili i usvojili kao sastavni deo naše ljudske ličnosti. Za ovakvo znanje zahvaljujem svojoj prababi Savki, koja me je po dolasku iz škole uvek podsećala na potrebu da učeći ne gubim pamet — koju škole ne daju. Jer po jednom od najvećih Srba Svetom Nikolaju Devičkom (Velimiroviću) „... Narod ne zna mnogo, ali zna glavno.”
Ne menjajte narodno saznanje, ako želite da budemo bolji nego što smo sada.
2004. g.
____
Borivoje D. Živković, poverenik Udruženja za zaštitu ćirilice za Švedsku. „Kuća knjiga Dević” („Bokhuset Devic”), Malme, Švedska, 3. februara 2004. godine. E-pošta: <devic@swipnet.se> ____
Napisano povodom članka „Sporni nazivi slova”, Večernje novosti, 31. januara 2004., str. 25. U podnaslovu „... Polemika jezikoslovaca oko predloga da svako slovo dobije svoje ime.” Tekst preuzet sa i-prostora „Ćirilica.org” <IDA:http://cirilica.org/>.
Borivoje D. Živković, poverenik Udruženja za zaštitu ćirilice za Švedsku. „Kuća knjiga Dević” („Bokhuset Devic”), Malme, Švedska, 3. februara 2004. godine. E-pošta: <devic@swipnet.se> ____
Napisano povodom članka „Sporni nazivi slova”, Večernje novosti, 31. januara 2004., str. 25. U podnaslovu „... Polemika jezikoslovaca oko predloga da svako slovo dobije svoje ime.” Tekst preuzet sa i-prostora „Ćirilica.org” <IDA:http://cirilica.org/>.
Коментари