Дивонија: Словенски бог РОД или Стварање света

Словенски бог РОД или Стварање света

Сви народи знају самог првог Бога – свеопшти принцип, живо, креативно размишљање, бесконачност у времену и простору универзума. Простор сам, а у исто време, бескрајно много. У Велесовој књизи пише:

„Има оних који су у заблуди,

Који Пребројавају Богове и тако деле Сваргу.

Род Ће се њих, као безбожника, одрећи.

Зар Вишњи, Сварог, и други Богови Представљају мноштво?

Бог је један и Бројан.

И нека се нико не усуди да то

Мноштво одваја и при том тврди да ми

Имамо много богова.“

Све што постоји – само је мали део. Он има и много имена. Древни Руси и Словени су га знали као Свевишњега, или  понекад још једноставније скраћивањем имена – Вишњи. Други народи, Индијци га зову Вишну.

„Свет је на почетку био заоденут тамом. Али Свевишњи је показао Златно Јаје, у

коме се налазио Род – Родитељ свега постојећег.

Род је створио Љубав – Ладу-мајчицу. Пробивши снагом Љубави, зидове своје тамнице он створи Васељену – небројено мноштво звезданих светова, као и наш

овоземаљски свет.“ (А.Асов „Словенски богови“)

Све рођено од њега носи његово име ПриРОДа, наРОД, РОДитељ, РОДбина, поРОД...

Син Свевишњега поделио је свет на три дела: горњи, средњи и доњи. Врх је на небесима. Ту живе богови који владају људима.Они раде праву ствар и због тога се њихово пребивалиште зове ПРАВ.  Испод је свет људи, што јасно (јавно) видимо. Он нам је открио (јавио) богове, те се стога зове ЈАВ. Доле је свет прошлости. Тамо су отишли преци. То је НАВ. Одатле долазе опсесије и лоши снови.

„Тако је Род створио све оно што нас окружује, све што је при Роду, све оно што

називамо Природом. Род је свет поделио на Јав – свет видљив, појавни, и Нав – свет

невидљив, духовни. Род је одвојио правду од неправде.

Гром силни је од стране Рода устоличен у огњеној кочији. Бог Сунца Ра, који се

појавио из лика Рода, устоличен је у златном чуну, а Месец у сребрном.

Род је из својих уста испустио Дух Божји – птицу Мајку Сва. Род је у виду Духа

Божијег створио Сварога – Небеског Оца.“ (А. Асов „Словенски богови“)

Род је родио Сварога – великог Бога, који је завршио стварање света. Од њега је настало и мноштво других богова и богиња. „Сварог је привео крају стварање света. Он је постао владар овоземаљског Света, господар Божијег Царства. Сварог је поставио 12 стубова који подупиру небески свод.“ (А. Асов „Словенски богови“)

Важно је разумети да Бог, породица и сви остали Сварогови богови, хероји и народ нису били  независни од родитеља, родбине и једни од других. Сви су они прва манифестација Бога, иако сваки има свој карактер и другачији је од других. Основна карактеристика словенско-руске вере је да је цео свет један – богови и природа. И људи који себе зову унуцима, али не и робовима богова. То јест, људи и богови су били у крвном сродству, а не страна створења једни другима.

Хришћанcка сведочења о Роду. Род – Прави, Једини, праРОДитељ богова и творац света, „Сведржитељ“, „први и последњи“, поменут је у проповедима против паганизма „Инспирација Светог духа“, „Слово о идолима“, „Слово пророка Исаије“, рукописима древних руских Житија Светих.Византијски писац Григорије из XII века је написао да је култ Рода – једна од светских религија. Хришћански аутор нема никаквог разлога да велича паганску религију, а опет он је тврдио да  је Род некада обожаван у Египту (под именом Озириса), у Вавилону, Грчкој (под именом Аполона), у Риму, и словенским земљама. Наравно, он је безнадежно збуњен именима богова, али још увек је знао да је Род – један од највиших божанстава обожаваних у различитим деловима света. У Египту су то били Атум (Хелиополис) или Птах (Мемфис), у Вавилону Ану, у Грчкој Уран, али се они суштински потпуно разликују од Рода. У „Слову пророка Исаије“  написаном у  XII веку аутор пореди Рода и његове две Рожданице са феничанским богом Баалом како „седе на небу“. Више он прекорева древног руског бога. Постаје јасније да Род није ружни идол, већ древни господар небеса. Немачки хроничар бискуп Хелмонд 1156. год. пише: „Међу многим божнствима поља, шума, туга и радости они (Словени) признају једног Бога који влада над њима на небу, који је свемогућ, који брине само о небеским пословима, други богови га слушају, обављају своје дужности, потичу сви од њега, од свих њих је важнији, он је бог богова“. Тако се код западних Словена „бог богова“ зове Световид, вероватно је он једна од главних инкарнација Рода.

Чак и после покрштавања Руса, сто година касније,  Словени су наставили да 8. септембра сваке године организују прославе у част великог бога Рода. „Да, то је јасно: нико није хтео да пође за Иваном, несвестан рода својега!“

У XVI веку руски хришћански свештеници и даље радо објашњавају. Дакле, овај пут у рукопису гласи: „Свега је творац Бог, а не Род“. Народ није оспоравао, сложио се: „ Тако је, свет је родио творац. Зато је његово име – Род.“ Зато га и зову у руским преводима Библије- „рододатель“

Рода прате Рођенице (Рожданице). У руском црквенословенском спису „Кирикова питања“ изXII века налазимо: „Да ли се Роду и Рожданицама(Суђајама) даје хлеба, сира и млека?...“ како је то повезано са судбином. Ко су Рожданице? И по чему их две?

Вероватно зато што у животу сваког људског бића има и срећних и несрећних тренутака. Прва је одговорна за дела, а друга шаље своју мрачну сестру – недела. Понекад се говори – губитник је рођен под несрећном звездом, а срећник под срећном.

Многи верују да су Рожданице Лада и Љеља, иако их никада у својим изворима тако не зову. Јасно је да су Рожданице девице живота и судбине.

У  XVI веку у „Повељи Светог Саве“ налазимо конфесионално питање: „ не блудите ли богомрски блуд са женама, не молите ли се вилама, или Роду и Рођеницама, и Перуну, и Хорсу, и Мокоши, не једете ли и не пијете?“

Празник Рожданица је је сутрадан након јесењег празника у част Рода – 9. септембра. У том тренутку, када су летње жетве завршене и летина скупљена, можете јести и пити по вољи, без страха од беде – глади и зиме. Касније је католичка црква увела празник почетком септембра, празник Рођења Пресвете Богородице, где се „благосиља хлеб“. Друга прослава Рода и Рожданица је после 25. децембра.

„Свет је на почетку био заоденут тамом. Али Свевишњи је показао Златно Јаје, у коме се налазио Род – Родитељ свега постојећег.

Род је створио Љубав – Ладу-мајчицу. Пробивши снагом Љубави, зидове своје тамнице он створи Васељену –небројено мноштво звезданих светова, као и наш овоземаљски свет“. (Александар Асов „Словенски богови“)

„Сунце се, тад, појави из лица Његовог.

Месец сјајни из груди Његових.

Рој звезда из очију Његових.

Зоре ведре из обрва Његових.

Ноћи тамне из мисли Његових.

Ветрови силовити из даха...“

„Звездана књига Коледа“

Древни митови о Земљи су извор легенде о стварању света, о рођењу различитих делова универзума из делова Господара Словена – Рода(Прадеда, Прадо), код Индијаца – Прајапати, Пуруша, Брахма, у оригиналу древни Рудра, код скандинаваца – Имира, на Кавказу Тха. То је уобичајено да су све традиције народа Земље  најбоље сачуване код Словена унете у „Звездану књигу Коледа“.

Најбољи од свих је текст о рађању Света сачуван у Ведама (Праведним) међу Словенима. На пример, у разним приказима „Књиге Голубова“. Најкомплетнија збирка ових духовних стихова дата је у књизи С. Бесзонова „Калъки перехожіе“, 2.том, потеклих из богумилских прича о стварању света. Тако у књизи „Питања и одговори Григорија, Василија и Јована Богослова“ у Берлину, бугарски зборник XIII века на питање: “ Од чега је Господ створио небо и земљу?“ је одговорио: “Помешао је море са млеком и маслом и тако створио небо и земљу“. Ова прича је у Индијским Ведама – узбуркао је океан млека и маслаца и завио у планину Мандара:  „У почетку се воде океана, измешане соковима трава и дрвећа, претворише у млеко, потом млеко поче да прелази у маслац“ (Легенда Астика).

„Род је постао Небески Извор. Створио је воде Великог океана. Из морске пене

појавила се Патка Света, која је излегла многе Богове; јасуне и демоне дасуне.

Род је створио Краву Земун и Козу Седуњу. Из њихових вимена потекло је млеко

које се разлило и претворило у Млечни Пут. Потом је створио камен Алатир, којим

је почео да меша Млеко. Од маслаца добијеног након бућкања, створена је Мајка

Сирова Земља.“ (А. Асов „Словенски богови“)

Блиски су индијски ведски текстови – „Рг-веда“ X Мандала, „Мokshadharma“ књига 12. глава 182: „из свеобухватног цвета изађе Брахма, састављен од Веда. Планине – треба знати – су његове кости; земља – његова маст и месо; његова крв – океани; пространства – црева; ветар – његов дах; (...) Сома, Сунце и Месец – поглед што му је у очима; небо изнад – његова глава;  ноге – пребивалиште - на земљи; његове руке – стране света“.

Те слике налазимо и у скандинавским предањима – (Старија Едда – Сага Богова - Wöluspa). Такође постоје сличне слике и у „Гримнировој песми“ (Едда): „тело Имира постаде земља, кости – планине, лобања небо, коса – шума, а од трепавица Имирових – зидине Мидгарда“.

Нису изузетак ни финска предања (види почетак „Калевале“), грчка (Аполодорова „Митолошка библиотека“), римљана (Овидије „Метаморфозе“). У кавкаском епу „Нарт“ стоји следеће: „Бог над боговима Тха(...) је рекао(...): Овде сам створио небо – оно је изашло из уста мојих...“

Савремени народи приказују Родов кумир у фалусном облику осликан црвеном бојом. То може само бити и гомила камена, која има свој антипод у Индији, где фалусни облик симболизује Рудру. Идоли су увек смештени на отвореном и што већи то боље. За прављење идола Рода најбоље је користити букву, брест или јасен, а могу се заменити и јавором. Обреди повезани са Родом несвесно су пренети у хришћанство – полагање Ускршњих јаја на гробове предака. Посебна прослава у част Роду пада 21. априла (код православних Руса Родион-ледолом). Пагански је то Радгост, који је као и Сварог поштован као соларно божанство.

Поједини сматрају да Род представља монотеистичку страну словенске религије, јер он заправо представља Бога каквим га данас представљају монотеистичке религије, али С. Васиљев у својој „Словенској митологији“  каже да „нас забелешка Прокопа још из  IV века, када утицаја хришћанског на Словене још сигурно није било, задржава да не паднемо у ту заблуду“ .  Бога Рода С. Васиљев помиње у поглављу „Врховни Бог“ када цитира Срезњевског: „Уклањај се пред Богом невидљивим, не приближуј се људима који се моле Роду, Рожданицама, Перуну и Аполину, Мокоши и Перегини и свим мрским боговима, нити (се приближуј) жртвама мрских богова“, али за врховног бога ипак поставља Сварога и Рода не помиње у том својству.

У „Старој Српској религији и митологији“ В. Чајкановић Рода спомиње када говори о приношењу жртава Суђајама: „Суђајама су приношене и жртве(погача или хлеб, вино, босиљак, новац), исте онакве какве су стари Руси приносили Роду и Рожданицама...“ Такође објашњава да је он врховни Бог (везује га превасходно за Русе као врховног националног бога).

У Енциклопедијском речнику Словенске митологије стоји следеће:

„РОД - у староруским поукама против па-

ганства (XI-XII в.) митолошки лик, који

отеловљује јединство рода. Помиње се иза

главних паганских богова, заједно са

женским ликовима - рожатщама. Р. и ро-

жаницама било je намењено посебно жр-

твоприношење -≫ јела (каша, -≫ хлебова,

сирева) и -≫ пића (медовине). Култ рожа-

ница, као и других женских ликова који

се помињу у множини (—> берегин>е, —>

грознице и ел.), повезан je са женском

средином, представама о продужењу ро-

да и судбини новорођенчета, коме рожа-

нице (уп. хрв. роженице и ел.) одређују

усуд. Р. и рожаницама блиски су ликови

-> Усуда и -> суђеница код Јужних

Словена.

Симбол коловрат или колесо бога Рода су на телу или одећи осликавали људи од карактера с веровањем да онда нема силе која ће да их победи.

izvor