Voda

ВОДА.

  У нашем народу се вода замишља као свако живо биће. Она се у обредима поздравља ипозива: „Водице, побогу сестрице, однеси моје грознице." Приликом вађења мазије (гвожђа) из врелеводе, свештеник се обраћа води: „Водо, кумим те небом и преклињем земљом, поштеди праву душу одживога огња" (мазије). Када вода пред кључање почне да зуји, онда је треба уклонити с ватре, да се неби „мучила". Пошто се вода унесе у кућу, спусти се на земљу „да се одмори", па се онда пије. Када лети речна вода опада, онда се на бродовима (најплићим местима за прелазе преко реке) јавља жуборење, пасе у народу казује да се то вода прозевље (зева). Неке воде траже жртве. По честим утопљеницимадобиле су називе реке Људска повише Новога Пазара и Ђетиња, лева притока Западне Мораве.

По народном веровању, вода једним делом одлази у пакао и тамо гаси силну ватру. Ако не би тамоотицала, онда би потопила свет. Велике воде скупљају се негде на крају света, тамо где се небо наслањана земљу.

Жива вода

 се сама несметано креће у природи;она извире из земље и отиче, а мртва вода

или мртваја се не креће, нигде не отиче

Вода застава

се сама зауставила после росе или кише на лишћу, шупљем дрвећу, камењу и нанадгробним плочама. По тој природној особини, она се сматра за тајанствену и употребљава се залечење.

Вода заборава

 је замрзла, па је тако добила окултно дејство заборава. Када се таква вода пије или се њоме умива, онда се на све заборави:

„Ми одосмо у цареву војску, да пијемо воду заборавку, да нас старе забораве мајке и девојке наше јаранице," — или: „Е сам чуо, казивали су ми да то јесте вода заборавна: ко с' умије и ко се напије, своја ће му вјера омрзнути, заборавитсвоју породицу."

Вода неначета

 је она која није захватана тога дана на извору или је донета неупотребљавана изпосуде, па је тако одржала своју магичну моћ. На изворима је до ње тешко доћи, па се затозахвата рано, пре сунца. Има је скривене у јамама и пећинама. Неначетом водом меси се чесницаи други обредни хлебови. У њој се боје ускршња јаја и растварају народне боје за бојење.Редовно се употребљава за купање малог детета.

Вода омаја

(омаха) је она која се одбија са воденичног кола у покрету. Уочи Ђурђевдана хватају је младићи и девојке, а уз то се говори да се девојка (односно младић) за њим (њом) окреће каошто се вода омаха окретала око кола. Њоме се умива домаћа чељад, да их омахне (мимоиђе)свака болест и напаст; кропе се уљаници и стока, да се заштите од чињарица; жене нероткињехватају омаху с кола које се окреће на леву страну, па је пију да би постале гравидне.

Вода чудотворна

узима се са извора потајница које повремено теку и прекапе, затим које немењају ниво било да вода притиче или отиче невидљиво пукотинама, затим је то вода која истичеиз мрачних пећина или се од извора рачва у три крака или пак тече према истоку, која остављацрвени талог, па онда и са оних извора што су, по веровању, потекли под ударом чаробног штапа.Ко уза се има чудотворну воду, тога не нападају водени демони. По веровању, све текуће водезастају и претварају се за часак у вино у поноћ уочи Богојављења. По предању, пошто се царокупа у чудотворној води, постане здрав и млад као да му је двадесет година.

Нечисте воде

 нису само оне које су мутне или нечим загађене, него и оне које су на неки начиноскрнављене или су пак у њима станишта демона. У рекама се нерадо купа пре Ђурђевдана, јердо тог дана у њима станују ђаволи и могу купача да зграбе и однесу у дубину реке. Некикосовски јунак хтео је да се напије воде са извора, па га козар спазио и довикнуо:

„Не пи' водеодградене, ту су воду виле одградиле, једна вила главу омила, друга дете окупала, трећа пеленеопрала." Ако неко оскрнави воду, онда она побегне у дубину земље.

Верује се да је вода потребна покојницима на другом свету, јер тамо влада несносна жеђ. У једнојнародној клетви казује се: „Не нашла му се вода на оном свету."

У многим селима источне Србије ставља се тиква с водом у сандук с мртвацом, а нарочито онимкоји је умро под високом температуром. Тамо се у неким селима за седам дана или за четрдесет носивода суседима за покојникову душу. Она се носи и о народним саборима и о Белим покладама. На местуна коме је издахнуо мртвац држи се посуда с водом за седам дана, а негде за четрдесет. Понегде се натом месту или на гробу разбије посуда с водом. Приликом издавања подушја, под сто се проспе маловоде. О подушјима се сада, уместо воде, пије за душу покојника ракија или вино, па се том приликомпиће, намењено покојнику, мало излије из чаше. Кад неко умре, онда се сва затечена вода у кући проспеи донесе друга. Изливају је и суседи. Ако умре домаћин, онда се вода излије на огњиште и угаси ватра.По веровању, она се излива што у њу улази покојникова душа. У селима источне Србије вода се изливакада се мртвац изнесе из куће, јер је „замрла". Тамо се вода излива и у кућама поред којих се пронесемртвац, па се посуде преврну и на њих стави камење.

По веровањима, у водама живе или се у њима скривају демони. Када загрми, треба покритисудове с водом, да се не увуку ђаволи, који беже испред грмљавине. Раде Неимар није могао да подигнемост на Дрини у Вишеграду, али га је вила научила да понесе сабљу. Када је зашао у воду, није могаодаље. Онда Раде размахне сабљом по води, и она се обоји крвљу. Вода се не мути уз Белу недељу збогала. Она не прима ни мртвог грешника, него му кости избацује. Зајам и враћање новца приређује се кодводе која се узима за пиће и домаће потребе, несумњиво у присуству доброг воденог демона.

По предањима, има вода које не гасе ватру. Воду трују мрачне силе (врачаре, чињарице).

Вилинска вода,

 у којој су се купале виле, лековита је: повраћа вид слепима, слух глувима, хромипрохода; ако је пије нероткиња или удовица, постаће гравидна.

Водом се гоне демони. Уочи Ђурђевдана кропи се стока и кошнице водом омахом» а воћкепротиву гусеница. Стока се претерује преко воде (реке) када наступе епидемичне болести. Хришћаниноћу не пију воду на изворима и рекама, да с њом не попију и врага. Вода се не доноси кући послезаласка сунца, да се с њом не унесе и демон; ако је прека потреба да се увече донесе, онда се

 од ње малопопрска ватра на огњишту. Водом се посипа породиља и говори: „Вода из сића, а ти ђетића" (роди)!Вода у којој се купало мало дете не просипа се напоље после сунчева заласка. Кад невеста прелазипреко реке, онда баци пару у њу и изговори:

„Прођох воду, не угазих, родих дете, не осетих!" Поштоневеста ступа у младожењину кућу, излије котао воде пред кућним вратима, да би јој послови ишли за руком лако и брзо. Када путник пође на пут, онда се за њим проспе вода из посуде, да би се срећновратио с пута. Не ваља сипати донету воду и затечену. Не ваља воду пити прилогом (лежећи).

Девојке употребљавају воду омаху у врачању, да би придобиле младиће. Оне захвате воду испредводенице, купају се у њој и говоре: „Како ова вода на млин наваљивала, тако момци мени наваљивали"(долазили, грабили се о њу). На Ђурђевдан изјутра сипа се мало воде чобанима за врат, да би стока биламлечна. Изливањем и прскањем водом за време суше изазива се киша. У ту сврху полива се додола предкућом. У басми спомиње се нека вода „макавејска".

Грозничав болесник одреже врхове свих двадесет ноката, одреске баци у реку, да их вода однесезаједно с грозницом; или оде у реку, загњури се у воду, а своју кошуљу пусти низ воду да је однесе иизговори:

„Као што вода однесе кошуљу, тако да однесе и моју грозницу." Мајка окупа први пут женскодете у хладној води, да не би било „вруће" крви када одрасте. По води се гата:

ако убачен угљен пливапо њој, онда то је добар знак; ако потоне, онда не слути добру