Mladenci

Mladenci, praznik koji se kod nas pomalo zaboravlja, bio je jedan od najvažnijih datuma koji su obeležavali u svim religijama Evrope. Taj dan ljudima je odvajkada bio srećan
U ponoć 21. marta pravile su se moćne amajlije za ljubav i zdravlje porodice

Od 1. do 21. marta, drevni Kelti, Rimljani i Egipćani molili su se trostrukim božanstvima ne bi li dobili ljubav ili moć. Verovanje je povezano sa naglim produžetkom dana, dolaskom ravnodnevice i iščekivanjem vizije zmijske kraljice u sunčevoj koroni (ili takozvana sunčeva kruna koja ga poput aure oblaže visokom temperaturom i polato „otiče“ u svemir poput vetra).

S prvim martovskim danima, slaveći dolazak proleća, kasnije i mnoštvo hrišćana rasutih po svetu, počinju da slave praznike trostrukih božanstava čiji su okultni simboli tri ukrštena mlada meseca ili tri lavirintne spirale koje prikazuju leglo zmija, kojim gospodari Kraljica sa zmijskom krunom.
Ovo je paganski običaj, ali ljudi ga i dalje obeležavaju jer smatraju da im on može doneti sreću i bogatstvo. A posebno je zanimljiv što se na njega nadovezuje i niz drugih. Među njima su i svetkovine tokom treće nedelje marta, u takozvanim (po)„zajmljenim“ danima, u kojima, po vekovnoj tradiciji, ljudi dobijaju šansu da isprave grešku Adamovu, da umnože pare, završe davno započete poslove i podstaknu plodnost. Jer, verovali ili ne, prisvajaju dane kada se, tvrdi milenijumima stara legenda, prepiru razni demoni, a čovek profitira.

Božanske trijade svih religija sveta
Verovanje se zasniva na dva mita. Prvi govori o Trostrukim boginjama, preciznije o trijadama bića povezanim životom ili smrću, ili pak, ponovnim rođenjem, a koje se uvek pojavljuju zajedno. U njih su verovali svi, od starih Egipćana, Grka i Kelta, do hrišćana koji takođe imaju Sveto trojstvo.
Trojstvo se po drevnom okultnom kalendaru pojavljuje pred veliki prolećni praznik ravnodnevicu, a koji se još naziva Eostre ili Ostara. U prvim danima marta svakog jutra se moli jer se količina svetlosti povećava sve dok se 21. marta, Dan i Noć ne izjednače.
Tog dana, veruje se već vekovima, pravo je vreme za molitvu: oni koji žele ljubav, prilikom večernje molitve, dok se priklanjaju ka severu, treba da pokušaju da vide zvezdu Severnjaču, Danicu, odnosno planetu Veneru. A oni koji se mole za novac, moć i uspeh, ujutru moraju da se skoncentrišu na istok i Sunce koje se uzdiže. Već sutrada, pošto je “zemlja ušla u proleće”, hrišćanski vernici slave praznik Mladence, (njima se odaje i počast za 40 mučenika-vojnika, koji su 320. godine, 22. marta po novom, odnosno 9. marta po starom kalendaru, stradali u jermenskom gradu Sevastiji jer su ispovedali veru u Isusa). U ovom periodu, međutim, postoje i praznici koji se slave u čitavom svetu, jer po verovanju mnogih naroda, određeni dani u trećoj nedelji marta šansa su da se promeni život, da se u njega unesu blagostanje, radost i ljubav.
Najvažnije znamenje tim danima daje drevna legenda da se treće nedelje marta „prepiru razni demoni“. Oni koji baš i nisu naklonjeni dobrobiti ljudi. Zato su se mudri dosetili one: „Dok se dvoje svađaju, pametan pobeđuje (ili: Dok se dvoje svađaju, treći koristi)“ pa su osmislili kako da iskoriste dane čuvene kao (po)„zajmljene“.

Dan kad žena zavodi muškarca
Tih devet dana od 15. do 22. marta, jedini su tokom godine kojima niko ne gospodari, pa svako treba da ih iskoristi da započne velike poslove i isplanira šta će dalje. Posebno treba iskoristi prvi utorak posle 15. marta (ili ukoliko neke godine pada baš na taj datum). Taj dan, za koji sujeverje tvrdi da je inače jedini u sedmici nepovoljan za bilo koju aktivnost (decu ne treba krstiti, mladi se ne venčavaju, stari ne idu kod lekara…) u „zajmljenom periodu“ treba provesti tako da se završe odavno neokončani poslovi.
Svaki je dan bitan, ali pozajmljeni petak, kog god datuma pao, jedini je dan u godini kada sudbina žmuri, i posebno je dragocen za žene jer mogu privoleti i muškarce koje im usud nikada ne bi podario. Po Bibliji, tog je dana Adam zgrešio pa je prognan iz raja. Hrišćani su možda baš zbog toga, upravo na ovaj dan, „priredili“ veridbu Svetog Josifa i Bogorodice Deve Marije, a rimokatoloci su ga proglasili i danom San Đuzepea, koji je pomagao siromašnima i nesrećnima ali se uvek odazivao i devojkama, tražeći im muževe. I dok hrišćanstvo preporučuje paljenje martovske vatrice nad kojom se pomišljaju želje, alhemičari savetuju da svaka žena koja pati za određenim muškarcem, na ovaj dan uzme pramen njegove kose, isečen noktić, njegovu sliku, ili makar konac s njegove gardarobe, i to kao beleg spakuje u papirić na koji će ispisati svoju želju (kao da se već ostvarila, poput mantre „taj i taj me voli i brine o meni“, ili slično).
Prolećna ravnodnevica, koja po definiciji iz fizike obeležava prelaznu tačku između „mračnog i svetlog doba godine“, oduvek je period koji su ljudi najviše priželjkivali. Taj dan je za njih simbolizovao početak jednog novog, lepšeg, toplijeg perioda i trenutak kad se Sunce rađa na krajnjem istoku, a zalazi na krajnjem zapadu za tačno 12 sati, koliko ravnodnevica, kako joj i ime kaže, traje.

U predhrišćansko vreme ovaj se period nazivao Ostare i tokom tri dana, od 21. do 24. marta, ljudi su izvodili razne rituale.
Počinjalo se tako što bi u sumrak 21. svako ušao u kuću, upalio 12 sveća za sledećih 12 meseci, i pred svakom od njih pravio plan za ostvarenje svojih želja, naravno, po nekom logičkom redu, kada je šta u mogućnosti da ostvari. U ponoć bi se bojila prva prolećna jaja koja su ostavljana na raznim svetilištima, bilo da su to temelji nekog razrušenog hrama, raskrsnice ili vodenice.
Trodnevno slavlje prolećne ravnodnevice posebno je bilo posvećeno ženskom polu svih bića. Po mitologiji pagana, u tom su periodu sve vrste imale šansu za sjajnu reprodukciju. Kokoške su opet počinjale da nose jaja, mlade koje su se po običaju u kasnu jesen udavale, trebalo je da zatrudne, a naučnici smatraju da se upravo u čast boginje Eostre „rodilo“ i ime za najvažniji reproduktivni ženski hormon, estrogen.
 AMAJLIJE PLODNOSTI
Od pamtiveka, devojke su na dan prolećne ravnodnevice odlazile u prirodu da nađu prvo cveće. Bralo se mnogo kopriva, žuta trava, buhač, petolist, narcis, orlovi nokti, jagorčevina i neprocvetale stabljike žalfije, majčine dušice i ljubičice. Sve se to unosilo u kuću, mrvilo i pred žutim i zelenim svećama motalo u parčiće tkanine obojene u ljubičasto. Tako su se izrađivale amajlije koje su nežnijem polu donosile ženstvenost, gracioznost i neverovatnu moć da privuku i zadrže muškarca svojom nasmejanošću i optimizmom.

RITUAL SA ŠIBLJEM ŽIVOTA
Za sve koji vole da se bave magijom, 22. mart pogodan je za čiste duhovne rituale. Dobro je pronaći vrbu koja je po verovanju „šibljika života“. Treba joj plitko zaseći koricu i pokupiti malo „sokova života“ na lanenu krpicu koja se čuva i nosi kao amajlija cele godine. Ona, kažu, otvara viša čula i budi intuiciju.
jasnajojic.com