СРПСКЕ ОБРЕДНЕ ИГРЕ

СРПСКЕ ОБРЕДНЕ ИГРЕ

Обредне игре које су се некада изводиле за опште добро данас су веома ретке јер су већ одавно превазиђене. Данас, на пример, више нико не верује да се игром може изазвати киша или излечити болест.

Коледарским играма називале су се оне игре којима је отпочињала календарска година. Коледарске су се игре углавном већ заборавиле али о њиховом постојању сведоче припеви обредних песама са рефреном "коледо". Према нашим и словенским аналогијама, овим су играма наши пагански преци прослављали јачање сунчеве моћи о зимској солстицији и долазак новог животног и вегетативног циклуса. Koledari - grupa od desetak muškaraca na čelu sa starešinom. Za starešinu birao se muškarac koji je već imao iskustva u koledovanju. Коледари - група од десетак мушкараца на челу са старешином. За старешину бирао се мушкарац који је већ имао искуства у коледовању. Сви коледари били су маскирани у овчје и козје коже, а старешина је носио још и штап на чијем врху је било привезано звонце или јабука.

Следећа од обредних игара биле би лазарице. То су опходи са игром које су изводиле девојке о Лазаревој суботи. У аграрним култовима је основни циљ пролетњих женскнх обреда био постизање плодности. Поред тога основног циља, лазарице су имале и елементе иницијације, пошто се веровало да се неће удати девојка која није учествовала у лазарицама. На Цвети, а често и на Благовести, сакупљале су се девојке из једног села, па су пре зоре ишле на различите воде и у њих бацале разно суво цвеће од ког су онда плеле венце и притом певале.

Ој, ти, Виде, Видоје!
Наш ти славни жупане!
Подран, Виде, урани
На те воде студене,
На Мориша лађана,
Оног српског бистрана,
Где но цуре долазе,
Своје венце бацају,
Своје венце и цвеће
За војнима пуштају.
Цуре воду мутиле,
Пута теби помеле,
Да не идеш, Видоје,
У те земље далеке,
У те боре Трасила,
Где се роде крагуји,
Где се роде те утве,
Шестокрили утани.

Ова песма чува још један помен на бога Световида. Световид је овде добио титулу жупана и улогу предводника војске. Он и његова војска се боре далеко, у непознатој, митској земљи, у којој живе ретке и фантастичне птице. Одлазак у рат значи смрт и уништење, принципе супротне рађању и обнављању, који се славе у пролеће. Девојке, бацајући цвеће у воду, симболички приносе жртве, не би ли обезбедиле плодност и напредак и тиме спречавају уништавање.

Обредна игра под називом краљице изводила се око Ђурђевдана и Духова. Циљ ове игре сличан је претходној јер се у њој преплићу мотиви плодности и иницијације. Ова се игра у већини крајева везала за Духове за које се код нас још увек очувао пагански назив "русалије". У многим предањима источне Србије краљице су се називале "русалке". Обердна игра додоле играла се за дозивање кише. Игра није везана за одређени датум, већ се изводила онда када је била потребна киша.

 

Игре свадбеног церемонијала и данас су многобројне. Многе од данашњих свадбених игара некада су свакако биле обредне. Још уочи свадбе, девојка почиње да се опрашта од своје породице и друштва. Тада се у њеном дому приређивало "момино коло". У "девојачком колу" девојка је даривала сватове. Пре поласка из родитељске куће, девојка би такође водила девојачко коло. Свекрва је невесту уводила у нови дом, уводећи је у кућу играјући и играјући са њом три пута око огњишта. Свекрвино оро означавало је завршну церемонију увођења невесте у нови дом. У источној Србији се за време свадбе играло зечије коло, да би се младенци плодили као зечеви. При крају свадбе се играло шарено коло. Њега би најчешће повео свекар а до њега би се ухватили невеста и младожења, свркрва, кум, старојко, па остали. У току игре млада је мењала место а младожења се хватао међу њене рођаке, затим би се враћали на своје место а свекрва би се хватала међу њих. Ово се радило да би и деца била шарена, тј. да би личила на чланове обе породице.

 извор