INTERVJU: ALEKSANDAR TEŠIĆ

NTERVJU: ALEKSANDAR TEŠIĆ, PISAC TRILOGIJE „KOSINGAS” I SERIJALA O MILOŠU OBILIĆU

Srpska mitologija je potpuno zapostavljena

Sramota je da mladi znaju više o nekim stranim mitologijama, a da im je naša potpuno strana iako ona predstavlja naše najstarije predanje. Pomislio sam, zašto ne napisati avanturistički roman sa našim epskim junacima, sa radnjom u Srbiji, sa našim mitološkim stvorenjima i našim legendama Ni­je pr­vi, ali je do sa­da naj­u­spje­šni­ji i naj­po­zna­ti­ji autor do­ma­će ep­ske fan­ta­sti­ke.

 Po­znat po tri­lo­gi­ji „Ko­sin­gas” i se­ri­ja­lu o Mi­lo­šu Obi­li­ću, sad već pre­po­zna­tlji­vo ime – Alek­san­dar Te­šić. Mla­di­ma ko­ji obo­ža­va­ju ep­sku fan­ta­sti­ku ovaj autor ot­krio je svi­jet na­še, slo­ven­ske, mi­to­lo­gi­je, obi­ča­ja, neo­bič­nih bi­ća i le­gen­di. Ob­ra­do­vao je lju­bi­te­lje isto­ri­je oži­vlja­va­ju­ći do­ga­đa­je i ju­na­ke, i po­da­rio nam sli­ku ži­vo­ta na­ših pre­da­ka u pro­šlo­sti. Sve to u ru­hu mo­der­nog ro­ma­na ka­kvi se da­nas ši­rom svi­je­ta či­ta­ju, ekra­ni­zu­ju, slu­že kao in­spi­ra­ci­ja za vi­deo - igre, di­zaj­ner­ske po­du­hva­te...
● Ka­žu da ste Vi za­slu­žni što je ep­ska fan­ta­sti­ka po­sta­la do­ma­ći ža­nr sa na­ci­o­nal­nom tra­di­ci­jom. Da li je mo­ti­va­ci­ja za stva­ra­nje bi­la u lju­ba­vi pre­ma sve­mu to­me ili že­lja da se pra­te svjet­ski knji­žev­ni tren­do­vi?
– Mo­tiv je pri­je sve­ga bio lju­bav pre­ma isto­ri­ji i mi­to­lo­gi­ji uop­šte. Vi­djev­ši da je kod nas srp­ska mi­to­lo­gi­ja pot­pu­no za­po­sta­vlje­na i sko­ro za­bo­ra­vlje­na, imao sam ve­li­ku že­lju da je na za­ba­van na­čin pri­bli­žim či­ta­o­ci­ma. Sa­ma srp­ska mi­to­lo­gi­ja je za me­ne bi­la pra­vo ot­kro­ve­nje jer o njoj ni­sam ni­šta znao. Či­ta­ju­ći dje­la Ve­se­li­na Čaj­ka­no­vi­ća, Sre­te­na Pe­tro­vi­ća, Dra­go­sla­va Sre­jo­vi­ća i dru­gih do­šao sam na ide­ju da na­pi­šem ro­man ep­ske fan­ta­sti­ke na osno­vu na­še mi­to­lo­gi­je i isto­ri­je. Sra­mo­ta je da mla­di zna­ju vi­še o ne­kim stra­nim mi­to­lo­gi­ja­ma, a da im je na­ša pot­pu­no stra­na iako ona pred­sta­vlja na­še naj­sta­ri­je pre­da­nje. Po­mi­slio sam, za­što ne na­pi­sa­ti avan­tu­ri­stič­ki ro­man sa na­šim ep­skim ju­na­ci­ma, sa rad­njom u Sr­bi­ji, sa na­šim mi­to­lo­škim stvo­re­nji­ma i na­šim le­gen­da­ma.
● Va­ši he­ro­ji su Mi­loš Obi­lić, Mar­ko Kra­lje­vić, i mno­gi isto­rij­ski ju­na­ci iz le­gen­di. Da li ste uz njih od­ra­sta­li i ko­li­ko sma­tra­te da je va­žno da ma­li­ša­ni od­ma­le­na upo­zna­ju svo­ju tra­di­ci­ju?
– O na­šim ep­skim ju­na­ci­ma sam se, kao i osta­li, upo­znao u ško­li, bje­so­muč­no uče­ći ep­ske pje­sme na­pa­met, ana­li­zi­ra­ju­ći ih – sve po pra­vi­li­ma uči­telj­ske pro­fe­si­je. Ali ni­ka­da ni­je bi­lo ri­je­či da su oni bi­li dio na­še bo­ga­te mi­to­lo­gi­je, ni­je se uči­lo o slo­ven­skim bo­žan­stvi­ma, o ra­znim obi­ča­ji­ma i mi­to­lo­škim stvo­re­nji­ma. Mi­slim da se ma­lo to­ga da­nas otad pro­mi­je­ni­lo. Dje­ca u ško­la­ma ne uče do­volj­no o na­šoj mi­to­lo­gi­ji, mno­go vi­še o grč­koj, rim­skoj... To je na­ša naj­sta­ri­ja tra­di­ci­ja, na­ši du­bo­ki ko­ri­je­ni, i ve­o­ma je va­žno da dje­ca i omla­di­na zna­ju oda­kle po­ti­ču i ka­kva su vje­ro­va­nja bi­la nji­ho­vih pre­da­ka. Uosta­lom, ta­ko će lak­še i da ra­zu­mi­ju na­šu pra­vo­slav­nu vje­ru ko­ja je pri­svo­ji­la sve ono što je bi­lo do­bro u sta­ro­vjer­ju.
● Po­zna­to je da ste pre­da­ni avan­tu­ri­sta i is­tra­ži­vač. Ob­i­šli ste mno­ge neo­bič­ne pre­dje­le na­še ze­mlje i o nji­ma pi­še­te. Ko­ja su mje­sta osta­vi­la naj­ja­či uti­sak na Vas?
– Za dva­de­set go­di­na pla­ni­na­re­nja po Sr­bi­ji mno­go to­ga sam ob­i­šao i mno­ge lje­po­te sam vi­dio. Za sva­ki pe­dalj na­še ze­mlje ve­za­na je ne­ka le­gen­da, ne­ki mit. To se naj­bo­lje vi­di po bez­broj sta­rih to­po­ni­ma ko­ji su op­sta­li to­kom vje­ko­va, a iza sva­kog se kri­je ne­ka za­ni­mlji­va pri­ča. Ni­je la­ko iz­dvo­ji­ti ne­ki po­se­ban bi­ser iz to­li­kog mno­štva ko­ji­ma obi­lu­je na­ša li­je­pa ze­mlja. Od za­go­net­ne Đa­vo­lje va­ro­ši i plu­ta­ju­ćih ostr­va Se­me­te­škog je­ze­ra te­ško se na­la­zi ta­jan­stve­ni­ja mje­sta, a od lje­po­te je­din­stve­nog vo­do­pa­da Pr­ska­li­ce i ma­gič­nog Be­log iz­vo­ra, mi­slim da im ne­ma rav­na ni van gra­ni­ca na­še ze­mlje. Sva ta mje­sta odi­šu ne­kom ča­ro­li­jom, kri­ju ne­ke dav­no za­bo­ra­vlje­ne pri­če.
● U obje tri­lo­gi­je spo­mi­nje­te vla­da­re, dvor­ske pri­li­ke, a ko­ri­sti­te i ne­ke isto­rij­ske taj­ne i pret­spo­stav­ke. Da li se osje­ća­te kao ne­ko ko ot­kri­va za­ta­ška­ne isti­ne?
– Pri­je bih re­kao da se osje­ćam kao ne­ko ko se ne mi­ri sa dog­ma­ma i ko vo­li da po­sta­vlja pi­ta­nja. Od ma­le­na či­tam isto­ri­ju, to je mo­ja strast, neo­stva­re­na pro­fe­si­ja, i ako sam do­sad ne­što o na­šoj isto­ri­ji na­u­čio, to je da je pu­na ru­pa i pro­iz­volj­nih rje­še­nja. S dru­ge stra­ne, to je ra­zu­mlji­vo ka­da se zna sa ko­li­ko i sa ka­kvim isto­rij­skim iz­vo­ri­ma ras­po­la­že­mo. Ne­ma to­ga ono­li­ko ko­li­ko bi tre­ba­lo da bu­de da smo se vi­še po­sve­ti­li nje­nom iz­u­ča­va­nju i is­tra­ži­va­nju ar­he­o­lo­ških na­la­zi­šta. Ima, na­rav­no, onih ko­ji ne bi ni­šta mi­je­nja­li i ko­ji su za­dov­ljni ovim sta­njem u na­šoj isto­ri­o­gra­fi­ji ko­ja ni­je mno­go od­ma­kla od vre­me­na Ila­ri­o­na Ru­var­ca i beč­ke ško­le Je­ri­če­ka pri­je 120 i vi­še go­di­na. Me­đu­tim, ni­sam za­do­vo­ljan „rje­še­nji­ma” o ne­kim bit­nim do­ga­đa­ji­ma iz na­še dav­ne pro­šlo­sti, pri­je sve­ga sa is­ho­dom Ko­sov­skog bo­ja, smr­ti ca­ra Uro­ša i sl. I ni­sam je­di­ni. Na­ši ve­li­ki isto­ri­ča­ri po­put Ra­do­va­na Sa­mar­dži­ća, Si­ma Ćir­ko­vić i dru­gi, ta­ko­đe su bi­li slič­nog mi­šlje­nja u ve­zi sa Ko­sov­skim bo­jem, ali oči­gled­no ni­su mo­gli ni­šta pro­tiv mejnstri­ma u na­šoj isto­ri­o­gra­fi­ji. Za­to ja u svo­jim ro­ma­ni­ma vo­lim da po­sta­vljam pi­ta­nja, ali i pru­žam od­go­vo­re ta­ko­đe za­sno­va­ne na isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma ko­je dru­gi ig­no­ri­šu.
● Me­đu Va­šim pri­ja­te­lji­ma i sa­rad­ni­ci­ma su Aca Sel­tik, pro­fe­sor Sre­ten Pe­tro­vić, Go­ran Skro­bo­nja... Ka­ko ste se po­ve­za­li?
– Po­ve­za­li smo se pre­ko mo­jih knji­ga, na­rav­no. Ve­zu­ju nas lju­bav pre­ma isto­ri­ji i mi­to­lo­gi­ji. Sa pro­fe­so­rom Sre­te­nom Pe­tro­vi­ćem imam od­lič­nu sa­rad­nju, i on mi je mno­go po­mo­gao oko „Ko­sin­ga­sa”. Mu­zi­čar Aca Sel­tik je ta­ko­đe od­li­čan po­zna­va­lac srp­ske mi­to­lo­gi­je či­je mi­šlje­nje svi uva­ža­va­mo. Go­ran Skro­bo­nja je već sta­ri vuk i nje­go­vi ro­ma­ni su u sa­mom vr­hu. Tri­lo­gi­ja „Ko­sin­gas” je pr­va srp­ska ep­ska fan­ta­sti­ka ko­ja je ši­rom otvo­ri­la vra­ta ovom no­vom za nas žan­ru. Usli­je­di­li su sjaj­ni ro­ma­ni De­ja­na Sto­jilj­ko­vi­ća, Mi­lo­ša Pet­ko­vi­ća, Ne­boj­še Pet­ko­vi­ća, Ne­na­da Ga­ji­ća, Iva­na Bran­ko­vi­ća i dru­gih, a na po­mo­lu su no­vi mla­di pi­sci ko­ji će, si­gu­ran sam, za­bli­sta­ti već ove go­di­ne.
● Me­đu li­ko­vi­ma ima i ju­na­ka iz dru­gih kul­tu­ra. Ta­ko­đe, spo­mi­nje­te i bo­žan­stva dru­gih mi­to­lo­gi­ja, pri­je sve­ga tur­ske. Ka­ko ste na­la­zi­li po­dat­ke o nji­ma?
– Iz pe­de­se­tak knji­ga ko­je sam za ovih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja pri­ku­pio. Ne­spor­no je da po­sto­ji mno­go slič­no­sti iz­me­đu glav­nih mi­to­lo­gi­ja, me­đu­sob­ni uti­caj je oči­gle­dan, mno­ga bo­žan­stva ima­ju iste atri­bu­te, ve­li­ki broj mi­to­lo­ških stvo­re­nja su za­jed­nič­ka ili ve­o­ma slič­na. Ima, na­rav­no, onih ko­ja su ka­rak­te­ri­stič­na sa­mo za od­re­đe­ne mi­to­lo­gi­je. Bi­la mi je že­lja da u svo­jim ro­ma­ni­ma po­ve­žem na­šu mi­to­lo­gi­ju sa nji­ho­vom, što ni­je bi­lo uop­šte te­ško baš zbog tih broj­nih slič­no­sti.
● U Va­šim knji­ga­ma smje­nju­ju se mi­to­lo­gi­ja, isto­ri­ja, sva­ko­dnev­ni ži­vot u pro­šlost. Šta će do­mi­ni­ra­ti u na­red­nom dje­lu?
– U pla­nu mi je da za­vr­šim tri­lo­gi­ju „Ko­sin­gas” ko­ja je već pre­ra­sla u sa­gu od šest knji­ga. Vje­ro­vat­no već sle­de­će go­di­ne, 2016, iza­ći će na­sta­vak avan­tu­ra mo­na­ha Ga­vri­la i pri­ča o de­spo­tu Ste­fa­nu La­za­re­vi­ću. Na­dam se jed­noj knji­zi, ali sa mnom se ni­kad ne zna pa la­ko is­pad­nu tri. Ta­ko­đe, pla­ni­ram ro­man o ko­nač­nom ras­ple­tu sa Hro­mim Da­bom, a za sam kraj sa­ge ču­vam po­seb­no iz­ne­na­đe­nje, za­sad je taj­na. Iz­me­đu na­sta­va­ka „Ko­sin­ga­sa” pla­ni­ram još ne­ko­li­ko ro­ma­na što na te­mu ep­ske fan­ta­sti­ke, fan­ta­sti­ke i isto­ri­je. Bu­de li me još zdra­vlje slu­ži­lo po­sli­je sve­ga to­ga, pla­ni­ram da za­vr­šim svo­ju knji­žev­nu ka­ri­je­ru tri­lo­gi­jom „Le­to­pis o po­stan­ku”. Kao što vi­di­te, sve je is­pla­ni­ra­no!
M. Mi­lo­sa­vlje­vić


Red zma­ja odu­še­vio Po­lja­ke

● Knji­ga „Ko­sin­ga – Red Zma­ja” pre­ve­de­na je na Polj­ski. Da li je raz­log slo­ven­ska mi­to­lo­gi­ja ko­ja nam je za­jed­nič­ka?
„Ko­sin­gas – Red Zma­ja” je vr­lo do­bro pro­šao u Polj­skoj. Po ocje­na­ma i ko­men­ta­ri­ma, re­kao bih pod­jed­na­ko do­bro kao kod nas. Raz­log to­me sva­ka­ko je­ste za­jed­nič­ka slo­ven­ska mi­to­lo­gi­ja i slo­ven­ski duh. Ali, re­kao bih i ne­ki isto­rij­ski do­ga­đa­ji ko­ji su kod nas pro­šli ne­za­pa­že­no ili bo­lje re­če­no, za­bo­ra­vlje­no, a u Polj­skoj su, ta­ko re­ći, od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja. To se pri­je sve­ga od­no­si na nji­ho­vu ču­ve­nu hu­sar­sku ko­nji­cu na ko­ju su ve­o­ma po­no­sni. Mi smo za­bo­ra­vi­li na na­še slav­ne za­toč­ni­ke ko­ji su se na­kon pa­da srp­ske dr­ža­ve ra­ši­ri­li pre­ko Ugar­ske na is­tok, oti­šli u drum­ske raz­boj­ni­ke na­zva­ne „gu­sa­ri”, ra­ši­ri­li su srp­sku rat­nič­ku vje­šti­nu sve do Polj­ske gdje su po­slu­ži­li kao in­spi­ra­ci­ja za nji­ho­ve hu­sa­re. Čak je i ime slič­no. I oni sve te za­slu­ge pri­pi­su­ju na­šim gu­sa­ri­ma, od­no­sno dje­li­ja­ma ka­ko su ih Tur­ci ov­dje na­zi­va­li. Sa­mo ih se mi vi­še ne sje­ća­mo. I tu ne­prav­du že­lim da is­pra­vim svo­jim po­sled­njim ro­ma­nom „Vi­tez za­toč­nik”.


Ekra­ni­za­ci­ja če­ka po­dr­šku dr­ža­ve

● Po­sto­je na­zna­ke da se tri­lo­gi­ja „Ko­sin­gas” ekra­ni­zu­je. Do­kle se sti­glo sa tom ide­jom?
– Autor­ska pra­va za ekra­ni­za­ci­ju knji­ge pri­je dvi­je go­di­ne je ot­ku­pi­la glu­mi­ca i pro­du­cent Je­le­na Ste­va­no­vić. Ka­ko je „Ko­sin­gas” ep­ska fan­ta­sti­ka, a taj ža­nr je pro­duk­cij­ski za­htje­van i skup to iz­i­sku­je do­sta vre­me­na i ve­li­ku po­dr­šku dr­žav­nih kul­tur­nih usta­no­va. Oko fil­ma se oku­pi­la div­na eki­pa mla­dih ta­len­to­va­nih lju­di kao i ne­kih na­ših po­zna­tih film­skih stva­ra­la­ca, ali se još če­ka na fi­na­li­za­ci­ju sce­na­ri­ja i po­dr­šku dr­ža­ve. 
dan.co.me