Магија наше народне религије
Магија наше народне религије
ПРВЕ
две књиге из изабраних дела Бојана Јовановића, „Магија српских обреда“ и
„Тајна лапота“, представљене су јуче у „Службеном гласнику“, а најављен
је и скори излазак из штампе трећег наслова „Српска књига мртвих“.
Већ класично дело домаће етнологије и
антропологије, „Магија српских обреда“, које сада доживљава пето издање,
упознаје читаоца са чудесним светом магије у српској традиционалној
култури, бавећи се животним циклусом појединца кроз ритуале прелаза:
рођење, свадбу и смрт.
- Књиге су везане за преиспитивање наше традиције. Однос према
традицији, показало се то у времену које је за нама, и данас, може да
буде двојак: имамо непримерено глорификовање наше прошлости и традиције,
али упоредо са тим постоји јака тежња оспоравања традиције, њено
негирање и често и мазохистички однос самопорицања традиције и културе
која представља темељ колективног и личног идентитета – рекао је
Јовановић и додао да је, без обзира на то да ли је позитиван или
негативан, однос према традицији кључан за наше саморазумевање, за наш
однос према другима и према свету.Разматрајући српску народну религију, аутор у „Магији српских обреда“ преиспитује један аспект те религиозности. Реч је о магији која не може да се схвати без свога анимистичког концепта, односно контекста који подразумева и значај православља и хришћанства у народној традицији.
- Као давни реликт постојала је паганска традиција, али са христијанизацијом добила је ново обличје. Када имамо у виду и наш историјски контекст губитка државне самосталности и пад у турско ропство, морамо да констатујемо један поновни период враћања паганству. Управо у вековима обнове паганства долази и до паганизације хришћанства. У таквом контексту је заправо и створена српска народна религија, оно што представља најрелевантнији оквир за разматрање и обреда које сам узео као основ анализе, обреда везаних за животни циклус појединца – каже Јовановић.
Постоји тренд у нашој науци, култури и мишљењу, закључио је аутор, да се резултати игноришу, да упоредо што знамо да је та религиозност била магијско-религијска, поједини аутори измишљају богове, чак и пантеоне добијајући велики одјек у нашој култури и медијима.
„Српска књига мртвих“, како је речено, допринеће разумевању култа у нашој традицији, из којег потиче назив за културу, и биће основа да се разуме српска народна традиција на прави начин.
ПРИЧА О ЛАПОТУ
Код нас постоји уврежено мишљење међу новинарима, али и код појединих научника, истакао је Јовановић, да је лапот, обред убијања старих, био традиција српског народа:
- Показало се на основу свих анализа и материјала које сам имао у виду, да нема историјских, археолошких и етнолошких доказа о томе. Фасцинантна прича о томе како се људи једног места окупљају и како на бруталан начин лишавају живота свог остарелог члана, да би се потврдио тај обред, доводи се у везу са обичајима који постоје у разним другим традицијама, а то су обичаји остављања, жртвовања старих и еутаназија. Они се не могу поистовећивати са садржајем о ком говори прича, која је првенствено везана за етички кодекс забране убијања старих.
novosti.rs
Коментари