rod
Као и сви народи и све религије, и старословенска религија има причу о постању. Постање је једно од првих питања свесног бића. Одкуд се оно овде створило? Одкуд човекова околина и како је настала? Који је циљ човека на земљи? Како се понашати и опходити? Религије на доста тих питања одговор дају управо митом о постању. Настанак даје увек и повод, а повод циљ постојања.
Род је био створитељ. Он заправо јесте све што постоји. Рођен је сам од себе. У почетку постојала је само тама, и Род је био, попут пупољка, заробљен у јајету. Када је подарио живот богињи љубави, Лади, љуска је пукла и кроз отворе је изашла љубав (Овакав начин стварања Универзума јако подсећа на Велики Прасак). Пресекавши себи пупчану врпцу, Род је раздвојио небеске воде од воде океана, међу њих стављајући земљу. Када се ослободио из јајета наставио је са стварањем. Раздовојио је истину од лажи, светло од таме, Нав од Јав-а, добро од зла. Након тога створио је Мајку Земљу која је ушла у океан. Род је створитељ свих богова. На крају стварања Род је од себе створио небеска тела, природу и природне феномене. Сунце је створио од свог лица, Месец од својих груди, звезде од својих очију , излазак и залазак сунца од свог чела, мрачне ноћи од својих мисли, ветрове од свог даха, кишу, снег и град од својих суза и муње и громове од свог гласа. Род је тиме постао принцип универзума. Створио је краву Земун и козу Седуњу. Њихово млеко се расуло и створило је Млечни пут. Стварање света је завршио Сварог, постављајући 12 стубова на који подупиру небески свод. Поједини извори наводе да је Род створио камен Алатир којим је промешао млеко живота и из млека се створила Мајка Сирова Земља (Мајка Земља, раније поменута) и млечни океан. Алатир је по истим изворима остао на дну млечног океана и из морске пене се створила патка Света, која је касније излегла многе богове.
Род заправо представља монотеистичку страну старословенске религије. Иако постоји много богова у код Словена, Род заправо представља Бога каквог га знају данашње монотеистичке религије. Такође Род се уклапа у шему Ничеовог Бога, који је постојао да би створио свет и направио принципе универзума. Кад је завршио свој циљ, он је могао да нестане, да умре. Род постаје принцип и престаје да се појављује као Бог, престаје да се меша у животе смртника и богова директно, али он је увек ту присутан и принципи које он представља утичу на све. Он је у свему, заправо, он је основа свега. Све видљиво и невидљиво представља Род.
Род је обожаван и на други начин, међутим и тај начин има везе са постојањем. Род је заштитник урода, рођења, породице. Све ове именице у свим словенским језицима имају у корену реч РОД. Рођак, родбина, пород, природа, народ, све су то речи које у свом корену садрже РОД. То показује колико је Род био поштован код Словена и колико су у њему видели основу свега. Природа је при Роду. Народ је на Роду, и Род је у принципу и заштитиник народа. Род је заштитник крвних веза и односа између кланова. Род се прожима кроз све као основа, или нека врста темеља. Род је свуда око нас, као што је то касније представљано у хришћанству (с тим што је Роду одузето име, јер је хришћански Бог безимен).
Могуће је да су многи богови код Словена само епитети или инкарнације Рода. Сличан случај је са хиндуизмом где Кришна има много инкарнација. Тако да се успоставља веза између Словена у Европи и периода пре доласка у Европу, док су, као и сви Индо-Европски народи, живели на подручју данашње Индије. Паралела које доводе до ове теорије има више, почев од тога да неке Словенске речи воде порекло из Санскрита (нпр. Swarga, на санскриту значи небо).
Међутим у историјским изворима је Род познат само као митлошко биће заједно са Рожаницама. По истим тим изворима ова митолошка бића утичу на судбину човека. По Љубинку Раденковићу тежња многих митолога да сврстају Рода међу богове није тачна, већ Род представља јединство свих предака. Заправо он би био принцип или ентитет који би сједињавао све предходне генерације једне породице. У том смислу би се могло стићи до првог човека, који се појавио на овом свету, и сами тим би се Род могао повезати са постањем. Такође речи као што су народ, пород и сличне, о којима је раније било речи, то су речи чији смисао дају предци. Народ не може настати без предходног постојања предака. Док је пород дар од предака. Како је култ предака код Словена био јако изражен и централан, самим тим што су се готово све активности и силе из „оностраног“ света везивале за душе, тако је и судбина једна од ствари које одређују преци. Код Руса постоји обичај да се након рођења детета спрема гозба Роду и Рожаницама, како би се умилостивили и одредили детету добру судбину и чували га од зла. Ова гозба представља захвалност и жртву прецима за дар у виду детета. Као објашњење да неке породице имају децу, док друге иако се држе моралних принципа исто као и оне породице које имају децу, не могу да имају пород, је послужило то да је дете дар од предака, односно дар са оностраног света. Ова гозба би требала да умилостиви предке, те би они пратили крз живот новорођеног појединца и не би дозволили да му се догоди нешто лоше.
Код Рожаница се може повући идентитет са Родом, с том разликом да Рожанице представљају неку врсту прамајки, односно ентитет свих предака женског пола, које такође брину о својим потомцима.
Род је био створитељ. Он заправо јесте све што постоји. Рођен је сам од себе. У почетку постојала је само тама, и Род је био, попут пупољка, заробљен у јајету. Када је подарио живот богињи љубави, Лади, љуска је пукла и кроз отворе је изашла љубав (Овакав начин стварања Универзума јако подсећа на Велики Прасак). Пресекавши себи пупчану врпцу, Род је раздвојио небеске воде од воде океана, међу њих стављајући земљу. Када се ослободио из јајета наставио је са стварањем. Раздовојио је истину од лажи, светло од таме, Нав од Јав-а, добро од зла. Након тога створио је Мајку Земљу која је ушла у океан. Род је створитељ свих богова. На крају стварања Род је од себе створио небеска тела, природу и природне феномене. Сунце је створио од свог лица, Месец од својих груди, звезде од својих очију , излазак и залазак сунца од свог чела, мрачне ноћи од својих мисли, ветрове од свог даха, кишу, снег и град од својих суза и муње и громове од свог гласа. Род је тиме постао принцип универзума. Створио је краву Земун и козу Седуњу. Њихово млеко се расуло и створило је Млечни пут. Стварање света је завршио Сварог, постављајући 12 стубова на који подупиру небески свод. Поједини извори наводе да је Род створио камен Алатир којим је промешао млеко живота и из млека се створила Мајка Сирова Земља (Мајка Земља, раније поменута) и млечни океан. Алатир је по истим изворима остао на дну млечног океана и из морске пене се створила патка Света, која је касније излегла многе богове.
Род заправо представља монотеистичку страну старословенске религије. Иако постоји много богова у код Словена, Род заправо представља Бога каквог га знају данашње монотеистичке религије. Такође Род се уклапа у шему Ничеовог Бога, који је постојао да би створио свет и направио принципе универзума. Кад је завршио свој циљ, он је могао да нестане, да умре. Род постаје принцип и престаје да се појављује као Бог, престаје да се меша у животе смртника и богова директно, али он је увек ту присутан и принципи које он представља утичу на све. Он је у свему, заправо, он је основа свега. Све видљиво и невидљиво представља Род.
Род је обожаван и на други начин, међутим и тај начин има везе са постојањем. Род је заштитник урода, рођења, породице. Све ове именице у свим словенским језицима имају у корену реч РОД. Рођак, родбина, пород, природа, народ, све су то речи које у свом корену садрже РОД. То показује колико је Род био поштован код Словена и колико су у њему видели основу свега. Природа је при Роду. Народ је на Роду, и Род је у принципу и заштитиник народа. Род је заштитник крвних веза и односа између кланова. Род се прожима кроз све као основа, или нека врста темеља. Род је свуда око нас, као што је то касније представљано у хришћанству (с тим што је Роду одузето име, јер је хришћански Бог безимен).
Могуће је да су многи богови код Словена само епитети или инкарнације Рода. Сличан случај је са хиндуизмом где Кришна има много инкарнација. Тако да се успоставља веза између Словена у Европи и периода пре доласка у Европу, док су, као и сви Индо-Европски народи, живели на подручју данашње Индије. Паралела које доводе до ове теорије има више, почев од тога да неке Словенске речи воде порекло из Санскрита (нпр. Swarga, на санскриту значи небо).
Међутим у историјским изворима је Род познат само као митлошко биће заједно са Рожаницама. По истим тим изворима ова митолошка бића утичу на судбину човека. По Љубинку Раденковићу тежња многих митолога да сврстају Рода међу богове није тачна, већ Род представља јединство свих предака. Заправо он би био принцип или ентитет који би сједињавао све предходне генерације једне породице. У том смислу би се могло стићи до првог човека, који се појавио на овом свету, и сами тим би се Род могао повезати са постањем. Такође речи као што су народ, пород и сличне, о којима је раније било речи, то су речи чији смисао дају предци. Народ не може настати без предходног постојања предака. Док је пород дар од предака. Како је култ предака код Словена био јако изражен и централан, самим тим што су се готово све активности и силе из „оностраног“ света везивале за душе, тако је и судбина једна од ствари које одређују преци. Код Руса постоји обичај да се након рођења детета спрема гозба Роду и Рожаницама, како би се умилостивили и одредили детету добру судбину и чували га од зла. Ова гозба представља захвалност и жртву прецима за дар у виду детета. Као објашњење да неке породице имају децу, док друге иако се држе моралних принципа исто као и оне породице које имају децу, не могу да имају пород, је послужило то да је дете дар од предака, односно дар са оностраног света. Ова гозба би требала да умилостиви предке, те би они пратили крз живот новорођеног појединца и не би дозволили да му се догоди нешто лоше.
Код Рожаница се може повући идентитет са Родом, с том разликом да Рожанице представљају неку врсту прамајки, односно ентитет свих предака женског пола, које такође брину о својим потомцима.
Коментари