HRAST
Храст је дрво посвећено Перуну, јер се веровало да гром најчешће у њега удара, а остаци овога се и дан данас могу видети широм Србије јер су храстови најчешће бирани за дрва записе. Остале је забележено да су у Перуновим светилиштима гореле вечне ватре које су одржаване храстовином, а онога коме би се та ватра угасила чекала је смртна казна. Овај обичај вуче корене из давнина, још из времена када људи још нису знали сами да запале ватру, већ су се морали ослањати на тзв. небеску ватру (удар грома) која је вероватно ударала најчешће у храст, након чега су људи били приморани да је одржавају да би себи олакшали опстанак.
Дрво, храст, у коме борави громовник се у Срба зове грм. Тако се и огроман храст испод кога се окупише устаници да се 23. априла 1815. (по старом календару) подигну против Турака зове таковски грм. Но њега једног дана удари гром и расцепи на пола, те сад на његовом месту стоји спомен Књазу Милошу и ове речи уклесане:
Викицитати
„Овај грм ће време да осуши
И камени стуб ће да поруши
Али Србија вечито остаће
И Милоша име спомињаће“
Грмови су имали значајну улогу у животу Срба. Стога не чуди што су се испод њих одржавали сабори, окупљали хајдуци и устаници (Таковски грм, Кочин грм, Храст у Липовцу, Вишевцу, Марковцу). Данас у Шумадији има још око 50 грмова са обимом стабла преко 4 m и старошћу преко 200 година.
Перуника или Богиша је уско везана са Перуном на шта указују и њени називи. Ова веза се види у обичају званом Богиша забележеном у Дубровнику у ком се освештава перуника или богиша која се након тога чува у кући да би је штитила од грома и да би се њом лечили болесници.
Дрво, храст, у коме борави громовник се у Срба зове грм. Тако се и огроман храст испод кога се окупише устаници да се 23. априла 1815. (по старом календару) подигну против Турака зове таковски грм. Но њега једног дана удари гром и расцепи на пола, те сад на његовом месту стоји спомен Књазу Милошу и ове речи уклесане:
Викицитати
„Овај грм ће време да осуши
И камени стуб ће да поруши
Али Србија вечито остаће
И Милоша име спомињаће“
Грмови су имали значајну улогу у животу Срба. Стога не чуди што су се испод њих одржавали сабори, окупљали хајдуци и устаници (Таковски грм, Кочин грм, Храст у Липовцу, Вишевцу, Марковцу). Данас у Шумадији има још око 50 грмова са обимом стабла преко 4 m и старошћу преко 200 година.
Перуника или Богиша је уско везана са Перуном на шта указују и њени називи. Ова веза се види у обичају званом Богиша забележеном у Дубровнику у ком се освештава перуника или богиша која се након тога чува у кући да би је штитила од грома и да би се њом лечили болесници.
Коментари