Drekavac
Европа – приче и митови
Дрекавац је биће из митологије Јужних Словена, нарочито заступљено у митологији Срба. Назив овог бића потиче од глагола дречати. У предањима се спомиње да се oглашава застрашујућим крицима који личе на дечји плач, вучје завијање, мекетање јарца, мјаукање мачке или крештање птица. Ови крици, према веровању, могу да оглуве човека.
Народна веровања кажу и да је дрекавац биће налик вампиру, материјална манифестација душе умрлог која не може да нађе свој мир после смрти, па излази ноћу из гроба и прогања оне који су му згрешили у животу. Према другим предањима, дрекавац је појавни облик душе умрлог, некрштеног детета, које ноћу излази из свог гроба и обилази кућу својих родитеља.
У опису дрекавца најчешће се спомиње да је то демонско биће, прекривено дугим крзном по којем непрестано гази и због тога дречи. Има велике и оштре нокте на прстима, налик на канџе, а верује се да је способан и да мења свој облик.
Дрекавци насељавају пећине, шуме, баре, реке и врбаке, а могу се срести искључиво ноћу, у близини гробља или шума. Јако се плаше дневне светлости и паса. Нападају људе који се ноћу затекну у близини гробља или шуме, тако што им скоче на леђа, зајашу их, па их терају да трче читаву ноћ, до првих петлова. Кад се први петлови огласе, дрекавац своју жртву одгурне крај пута или шуме, и остави је да онде лежи.
Предања кажу да је дрекавац најопаснији по људе у периоду „некрштених дана”, од православног Божића до Богојављења, када се најчешће и среће.
Politika rs
Коментари