небески прстен

Богови Волге Наталија Курчатова, „Руски репортер“ Дух паганске Русије из фил­ма „Стрнадице“ Дениса Осо­кина или балета „Посвећење пролећа“ Игора Стравинског и даље живи на обалама Волге, у Републици Мариј Ел. У филму „Стрнадице“ (рус. „Овсјанки“, познатом и као „Silent Souls“ — „Тихе душе“), снимљеном по сценарију и истоименој књизи Дениса Осокина, два мушкарца одвозе мртву жену на обалу реке да јој спале тело по паганском обичају народа Мерја. На филмском фестивалу у Венецији 2010, где је филм добио неколико награда, гледаоци су поверовали у тај обред. А у Русији су посумњали: „Какав је сад то народ Мерја који живи на територији Нижегородске и суседних области, на тој исконски руској земљи, па још спаљује своје мртве поред воде, а умрлим супругама уплиће траке у длачице на Венерином брегу? Тако нешто не постоји.“ И постоји, и не постоји. Осокин је заиста измислио обред пун еротике и лиризма, а народ Мерја је постојао, и тек у 15. веку се стопио са великоруском нацијом која с...

http://www.youtube.com/watch?v=ZpRxDfVTkLI&feature=youtu.be

Panteon slovenskih bogova, Radivoje Pešić Sloveni su narod koji o sebi govori kao o potomcima svojih bogova. Bogovi su bili njihovi preci, učitelji i roditelji. Zato se oni pet puta dnevno kupaju da bi čisti izašli pred svoje bogove i slavili ih... "spevovima, pesmom, igrom, pozorištem i smehom". SVAROG je Svebog, Nebo, Apsolut. On nije personifikovan već se u njemu sadrže i iz njega proizilaze sva ostala božanstva, a osnovno trojstvo čine Svarog, Svetovid i Perun. (stvoritelj, zaštitnik, razoritelj). SVETOVID - ZAštitnik: onaj koji daje uvide i prosvetljenje. Njegov simbol je rog pun medovine (svetog nektara, ambrozije, koja pomaže ulazak u sfere svetlosti i proširenje svesti). Njegov kontinuitet je Sveti Vid. Vidovdan. Njegova životinja je konj, a sveto drvo lipa. PERUN - Bog groma i kiše. Razgraditelj, u smislu pročišćenja i stvaranja podloge za novo i više. Njegovo drvo je sveti hrast (zapisi koji se i danas poštuju). U hrišćanstvu ga nastavlja Sveti Ilija. B...

Пиротски ћилим Традиција израде ћилима стара је неколико хиљада година. Некада коришћени као заштита од хладноће, с временом су постали предмет високих уметничких вредности и комплексних културних значења. Својим бојама, али и орнаментиком, композицијом и ткањем пиротски ћилими могу се сврстати међу најлепша остварења ћилимарства уопште. Текст: Весна Кнежевић Балетић Фотографије: Музеј примењене уметности Првобитно исткан као употребни предмет, пиротски ћилим је одавно превазишао разлоге настанка и постао статусни симбол. Означавао је припадност и везаност за просторе у којима је настао, потврђивао добростојећи статус куће у којој се простире, а данас је највише потврда доброг укуса и доброг познавања вредности свог власника. У богатом културном наслеђу српског народа пиротски ћилим се издваја по лепоти, маштовитости и трајности. Одликују га богата орнаментика, префињен избор и комбинација боја, беспрекорно ткање и вуна одличног квалитета. Због своје лепоте и квалитета, пир...

SVEVLAD - Momir Jankovic: Bukvar slovenske duhovnosti

Словени обележавају Дан јединства    25. јуна Словени обележавају Дан пријатељства и јединства. Тај празник је повезан са заједничким пореклом, културним традицијама и обичајима групе народа, која је највећа у Европи.  Дан пријатељства и јединства Словена основан је пре више од 50 година. 1957. године је у Совјетском Савезу био одржан први Светски фестивал словенске омладине, који је постао међународни. Сваке године се он одржава на границе Русије, Украјине и Белорусије – у то време су оне биле републике Совјетског Савеза. После његовог распада празник је изгубио совјетско идеолошко обележје, зато је добило већи значај уједињење и очување културе и традиција Словена. Очувању извора помаже и то, што ти народи говоре сличним језицима, - испричао је у интервјуу Гласу Русије директор Института славистике РАН Константин Никифоров. Сви се разумемо, када се полако говори. Друге језичке групе не могу да се разумеју попут Словена. Рецимо, фино-угорски народи. Нас уједињ...