СТО ГОДИНА ВИНЧАНСКОГ ПИСМА И ЛИЦЕМЕРЈЕ НАУЧНЕ ЈАВНОСТИ Несхватљиво је лицемерје наше научне јавности по питању Винчанског писма. Наиме, овај проблем је већ сто година заробљен у структурама академске моћи, тачније почев од 1906. године, када је пионир српске ерхеологије, Милоје Васић открио Винчу и први пут именовао Винчанско писмо, па све до пре 20 година, када је палеолингвиста, професор др Радивоје Пешић сачинио систематизацију Винчанског писма, померајући тиме и настанак првог људског писма у 2000 година дубљу прошлост и дислоцирајући његов настанак са Месопотамије, на Подунавље. Када је 1985. г. ово откриће проф. Пешића објављено у Италији, (где је он тада радио као универзитетски професор), бројни светски стручњаци су подржали његов рад (Италија, Грчка, Израел, Канада, СССР, Аустрија итд.), али је овдашњи цензорски комитет за управљање историјском истином – ћутао. У међувремену, издавачка кућа "Пешић и синови" је по смрти проф. Пешића, почев од 1995. до данас обја...
Постови
Perunika
Perunika predstavlja boga Peruna,najmocnijeg boga Slovenskog panteona,etnobotanika cveta biljke perunike predstavljala je simbol zemaljske moci,geometrijska simbolika Perunike ili Perunovog kola predstavlja sklad zemaljske moci,svako pero je u savrsenom skladu naspram centra i ukrsteni daju savrsen ugao od 60 stepeni (za svaka pera).Simbol Peruna je krasio grudi najvecih muzeva Slovenske istorije,smnatra se da budi skrivenu moc,ratnici su ga s ponosom nosili,a nasi preci su ga smatrali i najboljom zastitom od elementarnih nepogoda ( groma) tako da je perunovo kolo bilo veoma zastupljeno kao ornament na starim Slovenskim kucama i domovima,koje se ocuvalo do dana danasnjeg.
Kalaši
KALAŠA U VRLETIMA HINDU KUŠA: Poslednja bitka vojnika Aleksandra Velikog Na božanstvenim visoravnima, u vrletima planinskog venca Hindu Kuš, tamo gde vreme i civilizacija gube svaki značaj, žive poslednji ostaci čudnog i samosvojnog naroda za koji se veruje da je iz njega regrutovana slavna vojska Aleksandra Velikog. Pleme Kalaša, koje danas ima jedva 3.500 pripadnika, smešteno je na području svoje nekadašnje države Kafiristan, koja se do 1895. godine i poraza od afganistanskih muslimana prostirala od današnjeg istočnog Afganistana do severnog Pakistana, na preko 13.000 kvadratnih kilometara. Planinska, kišna i šumovita oblast Kafiristana posle islamskog osvajanja dobila je ime Nuristan. Kao i pređašnji, i ovaj naziv je zapravo nametnut od strane okolnih naroda. U bukvalnom prevodu, Kafiristan znači “zemlja nevernika” ili “zemlja nemuslimana”, dok je Nuristan – “zemlja prosvetljenih”. Kafiri su se tradicionalno delili u dve grupe – Kalaša (crni) i Kati (crveni). Ovi poto...
Plemensko drustvo Crne Gore
dr Gligor Stanojević: Razvitak crnogorskog plemenskog društva Pratiti razvitak crnogorskog plemenskog društva od XVI do XIX vijeka "znači proći kroz suštinu istorije Crne Gore". Potpadanjem pod tursku vrhovnu vlast nije prekinut kontinuitet društvenog razvitka Crne Gore. Prilikom osvajanja Crne Gore Turci su je u upravnom pogledu preuzeli onakvu kakva je bila. Prvi popisi u Crnoj Gori jasno pokazuju da je riječ o upravno-teritorijalnoj podjeli na nahije, knežine i sela. Proces formiranja plemena razvijao se u datim okvirima knežine kao upravno-teritorijalne jedinice s prevagom plemenskih elemenata čiji su nosioci upravo bila crnogorska bratstva. Od onoga vremena kada bratstva jačaju u smislu rodbinskom, vojnom i vjersko-običajnom započinje proces formiranja plemena. Kada se takva organizacija dovrši, u čitavoj kneževini nastaje pleme. Proces formiranja plemena u Crnoj Gori nije se odvijao ravnomjerno u svim knežinama. Stočarsko privređivanje i zemljoradnja čine privr...
Raška oblast
Raska oblast je novije ime za prostor u kome se zacela srpska drzavna ideja i nastala prva srpska drzavna organizacija pod knezom Vlastimirom (9. vek), a koji je sve do pocetka dvadesetog veka, a umnogome i kasnije u evropskoj literaturi bio poznat pod imenom “Raska” ili “Stara Raska”. Naime, poznato je da je ta prva srpska drzava nastala u oblastima Polimlja, Potarja i gornjih tokova Ibra i Drine. U Rasu, srpskoj prestonici, na cijim temeljima danas lezi Novi Pazar, stolovao je veliki zupan Stefan Nemanja, gde mu se i rodio najmladji sin Rastko, docnije cuveni srpski prosvetitelj i svetac Sveti Sava. Naravno, srpska drzava se sirila i vremenom dobijala nove prestonice, ali je srpska kulturna i duhovna snaga dosla do punog izrazaja tokom 12. i 13. veka upravo na prostorima danasnje Raske oblasti, o cemu svedoce velicanstvena arhitektonska i umetnicka dostignuca u Djurdjevim stupovima i Sopocanima pokraj Novog Pazara, Milesevi kod Prijepolja, Svetom Nikoli u Pribojskoj Banji kod Pri...