,,Grad Vineta, nazvan i Slovenska ili Severna Atlantida (Atlantis des Nordes), je bio najveći u Evropi, a prema legendi nestao je u moru...
Na početku knjige "Istorija Nemaca", koja se koristi kao udžbenik za osnovnu školu, u jednom delu doslovce piše: "Sve ukupno možemo slobodno reći da su zapad i jugozapad Nemačke kelto-romanski, severozapad germanski, sredina i jug kelto- germanski, jugoistok kelto-slovenski i istok germansko-slovenski..." O slovenskim ustancima u oblastima koje su naseljavali u današnjoj Nemačkoj doznajemo iz brošure broj 29 pod nazivom "Učimo istoriju" koja je, takođe, namenjena osnovcima. Tu se pominje slovenski ustanak iz 983. godine vođen iz svetilišta Retre, pa ustanak iz 948. protiv Ota Prvog, ali i odbrana slovenskih sveštenika od napada koji su trajali godinu dana (1123-1124).''
|
Ovo je samo deo podužeg priloga A. Hepfnera, zaposlenog u Arheološkom muzeju u Gros Radenu. Gospodin Hepfner objašnjava da ne postoji samo nemačka ili berlinska škola, kada je reč o istraživanju naših korena, već nemačko-berlinska, bečka i švajcarska i da se one umnogome razlikuju. Interesantno je, svakako, da se bečka škola ili škola Vindebone (rimski naziv Beča) uvek razlikovala od nemačke. Istorija Slovena je za njih pisana, a i danas tako čine, prema potrebi. Bečlije se ne stide, neki čak i ponose, da kažu da je Vina, ili kako bismo mi rekli Vien, skraćenica od Slovina ili Slovenien.
Posle ovog uvodnog dela gospodin Hepfner piše argumentovano, navodeći izvore o tome, gde su bili slovenski gradovi na severu Evrope, običajima koji su sačuvani do današnjih dana, pa i legendama koje kruže. Primera je puno, veli on. Šta reći, recimo, na to da je "na prostoru od sedam hiljada metara kvadratnih do detalja rekonstruisano Gros Raden,naselje Slovena, potomaka Sorba, sa kućama, bedemima, hramovima, mlinom, kovačnicom... Sve to je iz vremena devetog i desetog veka, a objekti su onakvi kakvi su nekada bili".
Slovenska Atlantida
Da je gospodin Hepfner zaista mnogo vremena utrošio izučavajući prošlost Slovena, vidi se u svakom delu priloga. Evo njegovog istraživanja o slovenskom gradu pod morem, ili "Atlantidi severa".
"Vineta je slovenska Atlantida, ponos Venetie, i bila je najveći grad Evrope.
Atlantida severa nestala je u moru, ostavivši nagoveštaj o svom postojanju, slovenski Amsterdam, grad dobrog provoda i trgovaca... Vineta je Jomsberg iz starih nordijskih saga, to je Vineta ili Jumne, Uimne..."
Pišući dalje o ovom gradu, on navodi stihove pesnika Viljema Milera koji u pesmi "Vineta" ispevanoj 1825. godine, između ostalog, kaže: "Iz mora dubokog, dubokog sa dna/Zvon večernjih zvona tmula i jad/Predivnog nam nudi sna/To je stari lepi čarobni grad..."
Ribari sa ostrvceta Usedom, na samom severu Nemačke, zbog legende o potonulom gradu nerado tu bacaju svoje mreže. Kažu da u predvečerje, kad utihne vetar, može da se čuje kako iz zelenih dubina dopire zvon srebrnih zvona sa zlatnih crkava, cika dece, žamor ljudi sa trgova, kako predu nežne vredne Vendenke sa zlatnim vretenima. Čitav grad izroni nakratko, ali niko ko je to doživeo nije kod sebe imao nekoliko srebrnjaka da da vili koja čuva grad. Tada bi ga ona ostavila na površini i opet bi oživeo najveći grad Evrope koji je more progutalo zbog božje kazne za bezbožništvo.
U staronordijskim sagama se kaže da je Jomsburg, kao predivna trgovačka metropola severa, sa velikom tvrđavom, regulisanim rečnim i pomorskim saobraćajem, nasipima za zaštitu od ćudi severnih mora, plodnim i medonosnim ravnicama ispod nivoa mora... prava mala Atlantida severa, svetionik i kotva svakom trgovcu...
To su legende i priče. Ali, gospodin Hepfner navodi i zapise. Adam fon Bremen u delu "Istorija Hamburške crkve iz 1075.", između ostalog, piše: "... Iza Luiticen (Ljutića) koji se i Vilcen (Vilćani) zovu naići će čovek na Odera (Odru) gde se pruža vendska zemlja. Tamo gde je ušće u Skitsko more (Baltik), naići ćete na poznati grad Jumne, za Varvare i Grke u mnogo posećeno mesto... I bez preterivanja može se reći da je stvarno najveći grad od svih što ih ima u Evropi... Grad je prepun robe i svih naroda severa. Ovde je Neptun pokazao trostruko obličje svoje. Ostrvo zapljuskuju tri vode: duboko zelena, bela i divlje rečne struje. Od ovog ostrva se brzo stiže do grada Demina preko ušća reke Pene gde Raneni (Rujani) žive.
Spaljeni hram
Na Vidovdan 1168. godine spaljen je poslednji mnogobožački hram na tlu čitave Evrope posvećen četvoroglavom Svetovidu. Nalazio se kod sela Vit, na najsevernijoj tački Nemačke. Vikinzi su u toj pljački odneli i tonu srebra. U knjizi "SaŘonis Gesta Danoum" opisan je izgled svetilišta, vračanje pomoću vina iz roga ili nekog dela konja... Zapisano je, takođe, da je tog dana uveče vikinški kuvar iscepkao "demona" (kip Svetovida) na sitne komade i pristavio večeru za umorne vojnike.
Hepfner napominje da se upravo obavlja rekonstrukcija tog hrama. Prave turističke atrakcije na najsevernijoj tački Nemačke, na belim (krečnjačkim) stenama visokim više od trideset metara. Biće to turističko ostrvo i nacionalni prirodni park sa poslednjim paganskim hramom na tlu Evrope.
Postoji još jedan zapis o ovom gradu. Doduše, kratak i malo drugačiji od prethodnog. Helmold fon Bosan u "Slovenskim hronikama" zapisao je i ovo: "Do nestajanja ovog grada došlo je tako što je jedan kralj Danaca napao ovo prebogato mesto sa velikom flotom i potpuno ga uništio. Ostaci njegovi se još ponegde vide..."
,,Slovenska Atlantida'' je nestala poput Hazara, ali ostali su zapisi, pa i legende koji uvek imaju nekog osnova. Na geografskoj karti, štampanoj 1633. godine u Amsterdamu, pored ostrva Rugija neko je rukom dopisao: "Uništeno od danskog kralja Valdemora 1168.".
Tragača za nestalim gradom ima. Među njima je najuporniji direktor Nacionalnog muzeja u Šćećinu (Poljska) Vladislav Filipovjak. On još od 1953. godine strpljivo iskopava u Svinjskom ušću (Svinoušće). Otkrio je luku, pristaništa, predgrađa, grobove prepune vendsko-slovenskih predmeta, ali sam grad Vinetu nije našao. Možda uporni Vladislav nije imao sreće i zbog toga što su mesta na kojima se, verovatno, prostire grad bila, a neka i danas jesu, značajni vojni poligoni. Nadajmo se da će se Vladislavu Filipovjaku jednog dana, ipak, isplatiti toliki trud.
I mnoge druge podatke iznosi gospodin Hepfner u prilog tvrdnjama da su Sloveni naseljavali severne obale Nemačke, odnosno obale Baltičkog mora. Na početku mosta koji spaja obalu sa ostrvom Usedomom izgrađeni su objekti koje imaju sve karakteristike sojenica drevnih Veneta. A na samom ostrvu svake godine u avgustu se održavaju "Dani Venete". Reč je o kulturno-istorijskom programu. Učesnici su obučeni u srednjovekovnu odeću, tu su i starinska jela, nešto od običaja i, naravno, ono što prati svaku turističku priredbu. Ko želi može da se provoza do Danske i poseti Kraljevsko groblje kod mesta Triglav(TrÚggele).
|
Коментари