небески прстен

Време веровања СМРТ О чудним везама између погреба и свадбе, опасним обредима прелаза и смрти која никада не умире вака млада старога кова знала је да облачење венчанице није нимало лак задатак. У време кад су се обичаји мало више поштовали, девојке тек приспеле за удају знале су да је свадба не само леп него и опасан подухват. Осим одговорности брачног живота, младој је претила и опасност од урока. Обред свадбе морао је да буде изведен по тачно одређеном редоследу, а млада одговарајуће опремљена. Управо зато су се младе удаваче сређивале, китиле, опасивале велом и огртачем. Понекад би за појас заденуле и црвен конац. Сваку свадбу неизбежно је пратила поворка, ношење барјака и уобичајено кићење сватова. Упуштајући се у непознат брачни свет, млада је напуштала родитеље и пређашњи дом. Пролазећи кроз свадбени чин остављала...

Eвропа може и на струни! | Регион | Novosti.rs

ТРАДИЦИЈА: ЉУБАВНЕ ЧАРОЛИЈЕ Бајалицама до његовог срца Поводом Светог Трифуна опет ће бити прича о заљубљивању, лептирићима у стомаку, а ево како су се некада млади „налазили у сну и на јави”, зашто су понедељком уговаране свадбе а суботом жене тукле мужеве Могуће да је припомогао и Свети Трифун, заштитник виноградара и винара, али многи срећно ожењени Срби, поготово времешнији, и не слуте да су „у сан дошли – на јави остали!” Јер, за разлику од актуелних ђувегија, које су у брак намамиле удаваче са силиконским адутима, некадашње цуре су своје природне чари допуњавале разним бајалицама не би ли у своје мреже уловиле оног на којег су „бациле око”. Тако у Чачку и околини и данас постоји веровање у бајалицу коју потенцијална удавача примењује кад се први пут на небу појави млад месец. Ево рецепта, који помиње етнолог Драгомир Антонић у књизи „Обичајник код Срба.” „Кад се први пут угледа млад месец треба испод леве ноге узети мало земље, завити је у...

  Praznik proleća – Uskrs prirode, drevni praznik buđenja sveg života USK 220./ 21. marta je na našoj geografskoj širini prolećna ravnodnevnica. Toga dana su sile tame i svetla jednako snažne ali sunce dobija sve više na snazi i sa rastućim svetlom raste  snaga i plodnost u svoj prirodi. Ovo je praznik ponovnog budjenja prirode, uskrsavanja, koji je kristijanozacijom drugačije vremenski određen. Pobeda svetla, boginja proleća Taj dan je bio praznovan u najvećem delu starog sveta, keltski naziv  mu je Ostara koji je prerastao u  Oestern tj.Uskrs, staroslovenski praznik Maslenica  slavio se 21. marta. Uvek se radilo o odavanju počasti boginji proleća i plodnosti koja doprinosi  rastu u sveukupnoj prirodi. Slovenska Vesna i njen germanski pandan Freya, boginja zore Eostra (grčka  Eos ili Aurora) čije je ime izvedeno od Astrate, boginje koja se izjednačuje sa Ištar. Mladi bog sunca, Božić, rodjen na zimski solsticij kao nejaki nosilac svetla, sreće po pr...

Mladenci, praznik koji se kod nas pomalo zaboravlja, bio je jedan od najvažnijih datuma koji su obeležavali u svim religijama Evrope. Taj dan ljudima je odvajkada bio srećan U ponoć 21. marta pravile su se moćne amajlije za ljubav i zdravlje porodice Od 1. do 21. marta, drevni Kelti, Rimljani i Egipćani molili su se trostrukim božanstvima ne bi li dobili ljubav ili moć. Verovanje je povezano sa naglim produžetkom dana, dolaskom ravnodnevice i iščekivanjem vizije zmijske kraljice u sunčevoj koroni (ili takozvana sunčeva kruna koja ga poput aure oblaže visokom temperaturom i polato „otiče“ u svemir poput vetra). S prvim martovskim danima, slaveći dolazak proleća, kasnije i mnoštvo hrišćana rasutih po svetu, počinju da slave praznike trostrukih božanstava čiji su okultni simboli tri ukrštena mlada meseca ili tri lavirintne spirale koje prikazuju leglo zmija, kojim gospodari Kraljica sa zmijskom krunom. Ovo je paganski običaj, ali ljudi ga i dalje obeležavaju jer smat...

GOVOR DUŠE: MAJKA ZEMLJA : Duša slovenska (4) Zemlja je jedan od osnovnih elemenata univerzuma (pored vode, vatre i vazduha), centralni deo trodelne vasione ...

GOVOR DUŠE: KUPALIN KULT : Duša slovenska (2) Mnogi paganski običaji Starih Slovena zadržani su pod okriljem pravoslavne religije.Prilagođeni sadašnjim uslovim...