небески прстен

Народна проза Народне приповетке или приче, како се у неким крајевима називају, чине основну масу народне прозе. Оне су тематски и жанровски разноврсне. Вук Караџић, од којега потиче најзначајнија збирка народних приповедака, поделио их је на женске и мушке, а ове друге на дуге и кратке. Те се три врсте обично називају: бајке, новеле и шаљиве приче или анегдоте. Бајка је најразвијенији и најзначајнији облик народне прозе. Она нас уводи у свет чудесног и фантастичног. По својим особинама има доста сличности с митом. У миту имамо натприродне личности, богове и хероје, у натприродном свету, док у бајци налазимо обична човека у свету натприродних бића. Све су бајке међусобно сличне, код свих народа оне обрађују исте или сличне мотиве. Стандардни јунак бајке јесте младић који се налази пред неким тешким задатком. Он је по правилу оспоравана личност: у извршењу задатка који надилази могућности других људи он доказује своју вредност и тек после тога заузима онај полож

Видови усменог стварања Историјске околности које су довеле до застоја наше средњовековне културе погодовале су развоју народног усменог стваралаштва. Феудални поредак у средњем веку није до краја разорио родовско-племенске односе и установе на нашем селу. Они су се "испод коре феудалног друштва" очували кроз цео средњи век, нарочито у унутрашњем, планинском подручју, да би с доласком Турака доживели прави препород и одржали се све до почетка грађанске цивилизације у 18. и 19. столећу, а у неким крајевима све до 20. столећа. Упоредо с њима цветала је народна, патријархална култура и усмено стваралаштво као њен израз. Иако записане у новија времена, наше народне умотворине садрже многе елементе који говоре о њиховој древности. Говорећи о старини наших народних песама, Вук Караџић је истакао да међу "женским" песмама, нарочито обичајним, има и таквих које су старе и до хиљаду година. Слично су говорили и каснији познаваоци наше народне поезије,

Више вреде добри обичаји, него добри закони. (Тацит)

ВРЕМЕ ПАТУЉАКА И Да ли са сигурношћу можете да тврдите да вас никада, ни током зиме, а посебно после ње, није посетио неки шумски патуљак који се прилагодио новим условима живота и уселио баш у ваш стан? двојимо бар на неколико тренутака поглед од „фејсбука” и погледајмо кроз прозор. Да ли то зима заиста одлази? (Под условом да је уопште долазила!) Да ли пролеће даје знаке да ће нас посетити? Не удаљавајмо се од природе, ма колико се она трудила да се удаљи од нас! Неке старије људе зима још увек подсећа на топли дом, вреле пуцкетаве пећи из прошлости. Можда и на присуство шумских гостију, кућних патуљака, такозваних домаћих. Они су од давнина познати као приврженици угодности човековог дома, пре свега домаће хране, као и какофоније кућних звукова који смирују нервозу и уливају самопоуздање и мир. Шта би један патуљак с неодређеним

DA BOG DA TE... Srpske kletve čije dejstvo traje vekovima Da bi se ostvarila, kletva mora da bude nabijena emocijama i da ima jaku energiju. Bačena kletva može da traje punih šest generacija i tek sedmo koleno neće osećati posledice "otrovnih" reči “Proklet ti bio rod i porod”, “Seme ti se zatrlo”, “Sunce te nikad ne ogrejalo”, “Ne imao muškoga roda”, “Da bog da te stigla božja kazna”, samo su neke od kletvi koje su vekovima u nazad u najvećim emotivnim nabojima Srbi izricali jedni drugima. Do dana današnjeg, tvrde poznavaoci ovog polja ništa se nije promenilo. Kunemo i dalje i to sa podjednakim žarom. Tradicija kletvi postoji verovatno u svim kulturama sveta. Vreme nastanka ovog izraza zaključuje se na osnovu njene sadržine: pošto je osnovni podsticaj za nastanak klevete proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno desi, jasno je da je nastala u davna vremena kada se verovalo u magičnu moć reči. Prema tumačenju Predraga Petkovića, astrologa i ezoteričara, koji se

http://www.academia.edu/5045594/_1-2_

Свети Сава у митолошкој свести Срба Где има Срба, има и Светога Саве. Куд год да пођемо, у крајеве које настањују или су настањивали Срби, наићи ћемо на неки Савин крш, Савин лакат, Савин лонац, Савину пећину, Савину воду, Савин извор, Савину стопицу или Савину малу. Свети Сава је главни јунак небројених прича и песама сакупљаних у народу од Вука Караџића до Другог светског рата. Ако бисмо покушали да разумемо одакле толика распрострањеност многих топонима са именом Светог Саве и одакле то да је Свети Сава јунак толиких прича и песама, морали бисмо потражити одговоре изван званичне историје: у митолошкој свести Срба.   Фреска Светог Саве у Милешеви (детаљ) Митолошка основа култа Светога Саве Максимилијан Песњаков – Дабог Култ Светог Саве развија се још за његовог живота . Најзначајнија личност српске историје поштована је као архипастир, законодавац, утемељивач српске цркве и државе, а после смрти и као чудотворац и исцелитељ. Међутим, б

Беле покладе у Лозовику Машкарама против изборних утвара Бела недеља је за хришћане време пред Велики пост, а изворно је паганско време буђења пролећа. Но ове године је време избора, те је лозовички обред заштите од злих духова био правовремен Лозовичке маске величанствено су страшне, али великоморавска варошица смештена између Смедерева и Велике Плане најјезивији недељни призор ипак је крила у локалној кафани. Да не буде забуне – кафана у Лозовику је изгледала баш као што треба да изгледа кафана у Лозовику. Сва у дрвенарији, загрејана „бубњаром“, украшена безмало антикним столом за билијар и у подне дупке пуна мештана забављених доминама и картама. Биртија је, дакле, била удобна; реакција једног мештанина на појаву новинара била је ужасавајућа. Врпољио се око „новинарског“ стола, пришао би нам, а и не би, и напослетку храбро скочио у Мораву: „Извините што вам сметам, смем ли да вас питам нешто?.. Јесте ли дошли због избора?..“ Нису нас довеле покладне машкаре

http://www.vaseljenska.com/vesti/prof-dr-radmilo-marojevic-o-srbistici-etnogenezi-glotogenezi-kulturnom-identitetu-srba/

)

Десанка Максимовић Балканац Не стидим се што сам, како ви велите, варварин са Балкана, тла прљавштине и буре. Чујте сад, и код нас има неке вама непознате културе. Ви прво испитујете и сумњате, далеки сте и од рођених синова, за трпезу своју не посадите сваког туђина; ви можете да пијете а да сваком не пружите чашу вина. А код нас су још стари обичаји груби: ми пуштамо сваког под своје слеме, код нас се још и с намерником љуби, код нас се подвизи због гостољубља чине; код нас сваки човек има читаво племе пријатеља и родбине. Ви, доиста, имате неколико милиона Христових кипова, на сваког човека по једнога, имају га друмови и поља, апсане и школе; а код нас, кад људи верују у Бога, у себи га носе, и тихо му се, скоро у сну, моле. Ви, истина, за сваки кут живота имате справа и машина, све сте срачунали и све знате; изуми су ваши за дивљење; а ми још имамо старинске алате, али све је код нас још здраво и природно као глина: и умирање,