КУЦНИ У ДРВО

-
          КУЦНИ У ДРВО
Да ли знате да куцање у дрво није одлика искључиво балканских народа? И да ли знате зашто уопште куцамо у дрво? Европљани и становници Северне Америке такође куцају у дрво, чим изговоре неку реченицу којом се изазива судбина. У дрво се куца да би се, према паганском веровању, отерали зли духови који се у њему налазе. Келти су сматрали да у стаблима дрвећа живе древни богови и духови, који имају моћ да ослушкују шта се говори. Према другој причи, пагани су волели духове из дрвећа, па су, за срећу, обе шаке полагали на дрво, што се касније уобличило у куцање, за срећу .

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Stare reci i zaboravljeni izrazi

-
ПОДСЕТНИК СТАРИХ РЕЧИ И ЗАБОРАВЉЕНИХ ИЗРАЗА А абаџија – занатлија, претеча шнајдера, који израђује: сукнене прслуке, чакшире, гуњеве, копоране и слично абер – вест, глас; ширити аброве, преносити аброве-оговарати, отрцавати; аброноша-особа која трачара около и својом причом загорчава неком дан абсец , абсоц – лепа повећа стаклена округла тацна са постољем за колаче aбриктовати – 1. преваспитавати и доводити неког у ред ,  2. обрађивати или равнати даску  на столарској машини „абрихтеру“. аван – посуда у којој се туца паприка или шта друго за кухињу и кување аванзовати – напредовати у служби, добити боље радно место авијон – 1. авион, а`ероплан, ајроплан. Израз: „к`о авион“-згодна девојка авлар – посластичар, производи алву, баклаве, шампите, кремпите, колаче и без акохолно пиће бозу, а лети шором гура колица са сладоледом. Цена једне кугле, ако се нема пара, је једно свеже (украдено) јаје. авлија – ограђен простор око куће, патосано двориште, кап...
Прикажи све

Salivanje strave

-
Слика
  Kod nje dolaze JAVNE LIČNOSTI, jer Selma "saliva STRAVU": Ako olovo potamni biće problema! Dom Selme Kovačević u sremskom selu Nikinci za mnoge je adresa nade na koju pokucaju kada izgube kormilo nad sopstvenim životom. Bolest, ljubavni problemi, finansijska "glavobolja", neobjašnjivi strahovi, košmarni snovi, bezrazložne svađe sa najbližima, mučna potraga za poslom, neispunjena želja za roditeljstvom - samo su neki od "prizora" koji se ukažu na komadiću olova koje ova žena izliva. I tako, kaže, saliva stravu. Nestaju brige kao rukom odnešene. Selma je dar nasledila od bake iz Bosne, iz sela Glodi, odakle je stigla u Nikince kada se udala za Sremca sa kojim je u srećnom braku. Od tada je prošlo nekoliko decenija i njenim domom protutnjalo na stotine vapaja za pomoć. Iz cele bivše Jugoslavije, pa i šire. Neko ih je urekao LJudi koji mi se obraćaju za pomoć uglavnom sumnjaju da ih je neko urekao, da im je nešto uvračao ili namestio, ali ne znaju ko. Znaju ...
Прикажи све

Crnogorska narodna nošnja

-
Слика
Tkanje tradicije u ćemeru i dolami U radnji ,,Crnogorska tradicionalna nošnja“ muški komplet košta 2.000 eura, a ženski 1.500. Za izradu muške nošnje potrebna su dva mjeseca, a za žensku mjesec i po, kaže naša sagovornica Ljiljana Šušić Reporteri Pobjede obišli su dvije radnje u kojima se u Podgorici prodaju narodne nošnje. Smještene su u strogom centru grada – u Njegoševoj ulici i na Bulevaru Ivana Crnojevića, i odudaraju od okolnih butika, jer u sebi nose tradiciju, duh prošlih vremena, a ne skupocjene robne marke. Neupućeni bi rekli da narodne nošnje ne pripadaju modernom svijetu, ali one i danas ,,žive''. Porodična tradicija U izlogu radnje ,,Crnogorska tradicionalna nošnja“ u Njegoševoj ulici, na lutkama stoje ručno tkane odore. Zlatni elementi, čini nam se, gotovo savršeno izvezeni, podsjećaju na vrijeme čojstva i junaštva. Ulazimo u veoma mali prostor. Pored ručno izvezene muške i ženske nošnje, vidimo i nekoliko crnogorskih kapa. Radnica nas upućuje n...
Прикажи све