Stribog

Krilati bog vetra i vazduha – Stribog

Stribog  je dobar bog ali često naprasit i strog. Sloveni su ga slavili tri puta godišnje, u zimu jesen i proleće. On je bog putnik koji svuda stiže za čas svojim krilima a doživljavan je kao vetar, povetarac, moravac, dunavac ali i košava, bura, jugo i tuča.Njegova kultna mesta su groblja jel je bio zadužen da svojim krilima prenosi mrtve na onaj svet. On je mirio zavađene ali i kažnjava vrtlozima za ljudske grehe. Pred njegovim kipom se bajalo i zaklinjalo.

Stribog je jedno od vrhovnih božanstava Slovenske mitologije. Smatran je bogom vetra i vazduha, smatran je dobrim bogom putnikom, ratnikom ali nekad i naprasitom i strogom. Zbog toga je zamišljan kao silovit vetar, često prepisivan i podnebljima- dunavac, moravac, jugo, košava, ali i grad i tuča su važili kao strašan prikaz ljutog Striboga. Imao je krila kojima bi prenosio mrtve na onaj svet pa su njegova sveta mesta groblja. Tim krilima bi za čas svuda stizao pa je poput vetra i neumorni putnik. On na prolećnom povetarcu svojih krila donosi boginju Vesnu koja donosi proleće i veselje. Stribog ima i šlem poput ratnika i drži luk i strelu, te je on smatran ratnikom i zaštitnikom kao Triglav i Gerovit.

Stribog je mirio zavađene te su se ljudi pred njegovom statuom mirili i zaklinjali.

Njegova obeležja su krst od leda i verige, životinja orao, sveta mesta groblja a srećni broj 7, magčni 3, srećni dani u nedelji- ponedeljak, četvrtak i subota.

U hrišćanstvu njegove osobine nasleđuje Sveti Sava, kako je i on isto putnik a i miri svoju braću Stefana i Vukana. Njegov zadatak prenošenja duša nasleđuje Sveti Nikola, potom Sveti Jovan a potom i Arhanđel Mihailo koji ima i krila poput Striboga.

Striboga su Sloveni slavili tri puta godišnje- zimi u proleće i jesen.Pored mnogih obreda i bajanja kojim bi se slavio, njemu je posvećen i obred po nazivu mazije- gde je osumljičeni vadio vrelo gvožđe iz vode te ako bi ostao nepovređen, bio bi proglašen nevinim.

Njemu bi vernici pravili i posvećivali krst od leda ali i vence od prolećnog cveća koje mu je prema mitu Vesna darovala. Kad bi udario silovit ili vrtlovit vetar i uništio žito i rod, verovalo se da Stribog kažnjava gazdinstvo i kori gazdu za ljudske grehe koje je počinio.