небески прстен

‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА) ДЕЛИЈА (храбар човек, јуначина, крупан човек, телесно лепо развијен човек, наочит мушкарац). Наши (да ли наши?) кукавни академичари ТВРДЕ да је ова реч пореклом турска. Немојте им веровати! Академичарима унутар језика и историје немојте ништа веровати !!! У србском језику ДЕЛИ = храбар, смео, силовит, окретан, снаажан! У "француском" језику delié = ВИТАК, ОКРЕТАН БИСТАР, тј. значења се поклапају са србским, тј. ФРАНЦУСКА РЕЧ ЈЕСТЕ СРБИЗАМ У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ. Ево и зашто! ДЕЛИЈА = ДЕЛИ ЈА = ХРАБАР/ОКРЕТАН/СНАЖАН... ЈА. ДЕЛИ = д ел и = ДОБРО БОГ СПОЈЕН (делија има Божје особине). де л и = РАСТОМ ЧОВЕК СПОЈЕН (наочит и снажан мушкарац); д е ли = ДОБАР ЈЕСТЕ ТОКОМ/КРЕТАЊЕМ/ЗЕМЉОМ. ДЕЛИЈА дели мегдан, дели правду, дели сиромашнима, дели савете, дели помоћ... "ИГРАЛЕ СЕ ДЕЛИЈЕ НАСРЕД ЗЕМЉЕ СРБИЈЕ". Да ли било ко нормалан верује да би Срби СА ПОНОСОМ певали о Турцима који играју (србско!) коло све до Стамбола? Уосталом, у турском језику ДЕЛИ =...

БОГ ТРИГЛАВ, ТРИГЛАВОВ ДАН Триглав, врховни бог града Шћећина (Штетина) био је обожаван претежно међу балтичким и полапским Словенима. Међутим, трагове његовог култа можемо наћи и у Померанији, Русији, као и на територији бивше Југослави је (планина Триглав у Словенији). Ово троглаво божанство имало је своје храмове у Шћећину, Волину, Бранибору и Аркони, а остаци његовог храма нађени су и у Скрадину, месту које се налази северно од Шибеника. Триглавова животиња била је црни коњ. Гатање се у Триглавовом храму вршило на сличан начин као гатање у храму Световида: црни коњ био би пуштен да прође између девет копаља обојених црном и белом бојом, а од исхода гатања зависило је какве ће потезе повући племенски старешина и његов народ. Уколико би коњ дотакао црно обојена копља то би се тумачило као лош знак па племе не би ништа предузимало, а ако би коњ дотакао бело копље исход гатања сматрао би се позитивним. Храм који је саградјен у близини Волина налазио се на највишој планини у окружењ...

Adis "Baggio" Hušidić fudbaler Hammarby IF intervju za švedsko udruženje „Samfälligheten för Nordisk Sed“ POVRATAK STAROJ VERI Kao prvo hvala ti što si pristao na ovaj intervju za Samfälligheten för Nordisk Sed. Švedska javnost te zna kao talentovanog fudbalera Hammarby IF ali o tome danas nećemo pričati. Pričaćemo o veri. Znamo da je vera svačiji lični izbor i da je veoma osetljivo govoriti o toj temi. Adis: Hvala vama na pozivu. Vera jeste lični izbor ali vere se ne treba ni stideti niti je treba kriti. Zašto bih se plašio da kažem javno ono u šta verujem? Ja sam staroslavan. Verujem u slovenske bogove. Ja sam ono što jesam i toga se ne stidim. Kada bi svi bili otvoreni i govorili ono šta zaista misle bilo bi mnogo manje nesporazuma u svetu, samim tim i sukoba i ratova. Naravno. Čitala sam tvoju biografiju, imao si teško detinjstvo, prošao si sa porodicom kroz ratna razaranja 90-ih godina u Jugoslaviji. Kako je to iskustvo uticalo na tvoj život? Adis: Bio sam ma...

http://www.rastko.rs/rastko/delo/11901

http://pulse.rs/novgorod-veliki-arheolosko-cudo/

Ивањица лан сејала. Ивањица коледица Мила снаха тог Купала. Лан сејала и обрала. На Спасов дан посијала На Видов дан видила га На видов дан и обрала. И обрала и топила. И топила потопила. Осушила очупала, На ивањску красну вечер. Гребенала и кувала. Опрела га и сновала. Основала и навила, И увела у те ните, И откала на разбоја, Изаткала га избелила На ивањске те вечери, Скроила га и сашила На ивањске те вечери. И обукла на Ивана На Ивана млада бора Млада бора Колед бора Мила сина Купалова, А Купала умрлога, Обилија мила бора. Па је носи до Бадњака И Божића Сварожића Тог божића млада бора Сварожића мила сина. Ивањица пауница! Венцима се накитила. Од ивањска рујна цвета И петрањска плаветнога У колу је подскакала. Преко ватре прескакала Сухе лиле припалила Да нам стока буде здрава Та говеда и те овце Ти јарићи и јагањци. Доратасти вељи коњи Што но носе те јунаке Миле борце Триглав бора Триглав бора те Троице Вишњег бога Створитеља Јаког Живе рушитеља И Брањања Бранитеља. (Милош С.М...

22.јуна. 2011 . У селу Мокра код Беле Паланке, на месту Равниште, за које се везују многе локалне легенде, подигнут је кип претхришћанском богу Виду, први од доба Немањића.