POVRATAK STAROJ VERI
Adis "Baggio" Hušidić fudbaler Hammarby IF
intervju za švedsko udruženje „Samfälligheten för Nordisk Sed“
POVRATAK STAROJ VERI
Kao prvo hvala ti što si pristao na ovaj intervju za Samfälligheten för Nordisk Sed. Švedska javnost te zna kao talentovanog fudbalera Hammarby IF ali o tome danas nećemo pričati. Pričaćemo o veri. Znamo da je vera svačiji lični izbor i da je veoma osetljivo govoriti o toj temi.
Adis: Hvala vama na pozivu. Vera jeste lični izbor ali vere se ne treba ni stideti niti je treba kriti. Zašto bih se plašio da kažem javno ono u šta verujem? Ja sam staroslavan. Verujem u slovenske bogove. Ja sam ono što jesam i toga se ne stidim. Kada bi svi bili otvoreni i govorili ono šta zaista misle bilo bi mnogo manje nesporazuma u svetu, samim tim i sukoba i ratova.
Naravno. Čitala sam tvoju biografiju, imao si teško detinjstvo, prošao si sa porodicom kroz ratna razaranja 90-ih godina u Jugoslaviji. Kako je to iskustvo uticalo na tvoj život?
Adis: Bio sam mali i mnogo toga sam zaboravio, sećam se kao kroz maglu. I osećam veliki bol zbog tih dešavanja. Mnogo mojih rodjaka i prijatelja je poginulo. Sa druge strane, da nije bilo rata ja bih verovatno ostao u Bosni i možda nikada ne bih uspeo u onome što volim - u fudbalu. Da mogu da biram voleo bih da tih ratova nikada nije bilo po cenu da ostanem u Bosni i čistim ulice ako treba! Rat je nesto strašno pogotovo verski kao onaj koji je bio kod nas u bivšoj Jugoslaviji. Tužno je to, svi smo mi bili nekada davno jedan narod. Tada smo verovali u slovenske bogove i živeli u velikoj zajednici, bez deljenja, pomagali se i borili se zajedno. Tuđe vere su nas podelile: pravoslavlje, katolicizam i islam. To nije naše. I ne treba da bude. Mi smo bili i treba da budemo staroslavni ili kako se kaže popularnije „rodnoverni“. Meni je nekako draža rec staroslavlje. Treba da se vratimo starim bogovima i da zaboravimo ove nove tuđe koji nam samo donose zlo i nesreću.
Rođen si u porodici koja poštuje islam. Da li si imao probleme zbog odbacivanja islama i prihvatanja rodnoverja?
Adis: Nisam nikada imao probleme. Kada sam bio mali otac mi je pricao o slovenskoj veri i slovenskim bogovima. Dosta nasih starih slovenskih običaja sačuvano je u islamu. To su stari narodni običaji koji daju neku živost islamu i bez kojih islam nikada ne bi ni bio prihvaćen kod nas u Bosni. Hrvati i Srbi često govore Bošnjacima: „vi ste bili hrišćani pa ste uzeli islam“. To je tačno ali šta smo bili pre tog hrišćanstva? To zaboravljaju? Kao da pre toga nismo ni postojali. Mislim da je mom ocu drago što sam odabrao put staroslavlja. Čini mi se da je i on to želeo ali nikada nije imao snage za taj korak. Ja ga razumem. Teško je odrastati u sredini gde se stotinama godina ništa ne menja i odjednom odbaciti sve to što su te učili i prihvatiti nesto novo. Uslovno receno „novo“ nasa slovenska vera starija je i od hriscanstva i od islama. Meni je tu dosta pomogla promena sredine. Amerika ti ipak daje neku vrstu slobode izbora ali ti taj sistem ti mnogo više uzima zauzvrat. Zato tamo retko idem, lepše je ovde u Evropi.
Ko ti je pomogao da nađes svoj put? Ispričao si mi priču o bokseru koga si upoznao u Atini 2004. na Olimpijskim igrama.
Adis: Da, tačno. Ruski bokser i olimpijski prvak Aleksandar Povetkin mi je dosta pomogao. Slučajno smo se upoznali u Atini 2004. godine. Bio sam baš mlad imao sam 17 godina. Tada mi je taj susret izgledao kao slučajnost, danas više ne mislim tako. Bogovi su tako hteli. Moj rođak Adnan je bio član američkog olimpijskog tima. Igrom slučaja našao sam se na večeri sa mojim ocem, rođakom, Povetkinom i još dva ruska boksera. To je veliki i mudar čovek. Mnogi misle da su bokseri glupi, isto pričaju i za fudbalere ali nije tako. To su stereotipi, gluposti. Povetkin je čovek koji mnogo čita i mnogo zna. Slabo sam ga razumeo kada je pričao na ruskom ali me je odusevila ta njegova smirenost i odlučnost. Zračio je nekom energijom. Tačno je znao šta želi i išao je ka tom cilju. Ali ne gazeći preko mrtvih i jureći slavu po svaku cenu. Poštovao je protivnike. Ne mogu to da objasnim. Otac mi je kasnije prepričavao razgovor za večerom. Svaku reč sam pamtio. Povetkin je bio hrišćanin, pravoslavac ali je nasao sebe u staroj veri - staroslavlju i tada se promenio. Tada je počeo da pobeđuje jer je konačno shvatio ko je i šta je, izašao je iz laži u kojima je živeo.
Da li je i tebi život krenuo na bolje kada si odabrao slovensku veru?
Adis: Jeste. Žrec Bogumir iz Čikaga mi je dosta pomogao. Kada sam se odrekao islama i vratio staroj veri kao da sam odbacio neki balast... Teško je to objasniti. To treba doživeti. Na Kupalov dan sam se vratio staroj veri. Ne radi se tu samo o obredu, to je čitava filozofija života, ne menja se čovek trenutno. Još uvek postoje neke tajne za koje mnogi misle da su zaboravljene. Nisu. Bogovi su i dalje tu i dalje stvaraju i kontaktiraju sa nama. Mi to treba da prepoznamo. Žrec Bogumir mi je pokazao kako da prepoznam znakove. Promenio sam se dosta od tad, sad vise ličim na Povetkina, imam tu smirenost, sigurnost i samopostovanje.
Da li je tacno da si promenio ime?
Adis: (smeh) Pa nisam bas promenio, dobio sam jos jedno. Sada sam Jaroslav Adis Hušidić. Teško je promeniti sva dokumenta, a teško je i odreći se svog rođenog imena, tako da sam prihvatio oba imena i lepo se osećam zbog toga. Istina, Jaroslav me niko ne zove osim Bogumira i ljudi iz američke rodnoverne zajednice Runvira. Bez obzira, i to je moje ime i ostaće tako. Kada završim fudbalsku karijeru dodaću i to ime, sada je komplikovano zbog dokumantacije i može mi praviti problem pri prelasku granice ili iz kluba u klub.
Šta bi za kraj hteo da poručiš svojim sunarodnicima i svim ljudima?
Adis: Sunarodnicima i svima narodima bivse Jugoslavije: vi živite u laži. Lažete sami sebe i lažete druge. Vratite se pravoj veri, vratite se staroslavlju, prestanite da se ubijate zarad tuđih računa. Nemojte da budete marionete! Ostalim ljudima? Isto to. Odbacite te okove sa sebe! Vratite se svojim etničkim verama, to je ono vaše, sa tim ste povezani hiljadama godina. Kakve veze ima jedan Eskim sa hrišćanstvom? Nikakve. To hrišćanstvo, taj islam, judaizam to su vere pravljene da bi vlast lakše mogla da kontroliše narod. Kada shvatite to napravili ste prvi korak ka povratku sebi, svojim precima i svojoj narodnoj veri. Vidim da je počelo nešto da se menja. Postoje udruženja rodnovernih u Bosni, Hrvatskoj, Srbiji... To daje neku nadu.
Sa švedskog prevela Jelena Rodić Ivković
intervju za švedsko udruženje „Samfälligheten för Nordisk Sed“
POVRATAK STAROJ VERI
Kao prvo hvala ti što si pristao na ovaj intervju za Samfälligheten för Nordisk Sed. Švedska javnost te zna kao talentovanog fudbalera Hammarby IF ali o tome danas nećemo pričati. Pričaćemo o veri. Znamo da je vera svačiji lični izbor i da je veoma osetljivo govoriti o toj temi.
Adis: Hvala vama na pozivu. Vera jeste lični izbor ali vere se ne treba ni stideti niti je treba kriti. Zašto bih se plašio da kažem javno ono u šta verujem? Ja sam staroslavan. Verujem u slovenske bogove. Ja sam ono što jesam i toga se ne stidim. Kada bi svi bili otvoreni i govorili ono šta zaista misle bilo bi mnogo manje nesporazuma u svetu, samim tim i sukoba i ratova.
Naravno. Čitala sam tvoju biografiju, imao si teško detinjstvo, prošao si sa porodicom kroz ratna razaranja 90-ih godina u Jugoslaviji. Kako je to iskustvo uticalo na tvoj život?
Adis: Bio sam mali i mnogo toga sam zaboravio, sećam se kao kroz maglu. I osećam veliki bol zbog tih dešavanja. Mnogo mojih rodjaka i prijatelja je poginulo. Sa druge strane, da nije bilo rata ja bih verovatno ostao u Bosni i možda nikada ne bih uspeo u onome što volim - u fudbalu. Da mogu da biram voleo bih da tih ratova nikada nije bilo po cenu da ostanem u Bosni i čistim ulice ako treba! Rat je nesto strašno pogotovo verski kao onaj koji je bio kod nas u bivšoj Jugoslaviji. Tužno je to, svi smo mi bili nekada davno jedan narod. Tada smo verovali u slovenske bogove i živeli u velikoj zajednici, bez deljenja, pomagali se i borili se zajedno. Tuđe vere su nas podelile: pravoslavlje, katolicizam i islam. To nije naše. I ne treba da bude. Mi smo bili i treba da budemo staroslavni ili kako se kaže popularnije „rodnoverni“. Meni je nekako draža rec staroslavlje. Treba da se vratimo starim bogovima i da zaboravimo ove nove tuđe koji nam samo donose zlo i nesreću.
Rođen si u porodici koja poštuje islam. Da li si imao probleme zbog odbacivanja islama i prihvatanja rodnoverja?
Adis: Nisam nikada imao probleme. Kada sam bio mali otac mi je pricao o slovenskoj veri i slovenskim bogovima. Dosta nasih starih slovenskih običaja sačuvano je u islamu. To su stari narodni običaji koji daju neku živost islamu i bez kojih islam nikada ne bi ni bio prihvaćen kod nas u Bosni. Hrvati i Srbi često govore Bošnjacima: „vi ste bili hrišćani pa ste uzeli islam“. To je tačno ali šta smo bili pre tog hrišćanstva? To zaboravljaju? Kao da pre toga nismo ni postojali. Mislim da je mom ocu drago što sam odabrao put staroslavlja. Čini mi se da je i on to želeo ali nikada nije imao snage za taj korak. Ja ga razumem. Teško je odrastati u sredini gde se stotinama godina ništa ne menja i odjednom odbaciti sve to što su te učili i prihvatiti nesto novo. Uslovno receno „novo“ nasa slovenska vera starija je i od hriscanstva i od islama. Meni je tu dosta pomogla promena sredine. Amerika ti ipak daje neku vrstu slobode izbora ali ti taj sistem ti mnogo više uzima zauzvrat. Zato tamo retko idem, lepše je ovde u Evropi.
Ko ti je pomogao da nađes svoj put? Ispričao si mi priču o bokseru koga si upoznao u Atini 2004. na Olimpijskim igrama.
Adis: Da, tačno. Ruski bokser i olimpijski prvak Aleksandar Povetkin mi je dosta pomogao. Slučajno smo se upoznali u Atini 2004. godine. Bio sam baš mlad imao sam 17 godina. Tada mi je taj susret izgledao kao slučajnost, danas više ne mislim tako. Bogovi su tako hteli. Moj rođak Adnan je bio član američkog olimpijskog tima. Igrom slučaja našao sam se na večeri sa mojim ocem, rođakom, Povetkinom i još dva ruska boksera. To je veliki i mudar čovek. Mnogi misle da su bokseri glupi, isto pričaju i za fudbalere ali nije tako. To su stereotipi, gluposti. Povetkin je čovek koji mnogo čita i mnogo zna. Slabo sam ga razumeo kada je pričao na ruskom ali me je odusevila ta njegova smirenost i odlučnost. Zračio je nekom energijom. Tačno je znao šta želi i išao je ka tom cilju. Ali ne gazeći preko mrtvih i jureći slavu po svaku cenu. Poštovao je protivnike. Ne mogu to da objasnim. Otac mi je kasnije prepričavao razgovor za večerom. Svaku reč sam pamtio. Povetkin je bio hrišćanin, pravoslavac ali je nasao sebe u staroj veri - staroslavlju i tada se promenio. Tada je počeo da pobeđuje jer je konačno shvatio ko je i šta je, izašao je iz laži u kojima je živeo.
Da li je i tebi život krenuo na bolje kada si odabrao slovensku veru?
Adis: Jeste. Žrec Bogumir iz Čikaga mi je dosta pomogao. Kada sam se odrekao islama i vratio staroj veri kao da sam odbacio neki balast... Teško je to objasniti. To treba doživeti. Na Kupalov dan sam se vratio staroj veri. Ne radi se tu samo o obredu, to je čitava filozofija života, ne menja se čovek trenutno. Još uvek postoje neke tajne za koje mnogi misle da su zaboravljene. Nisu. Bogovi su i dalje tu i dalje stvaraju i kontaktiraju sa nama. Mi to treba da prepoznamo. Žrec Bogumir mi je pokazao kako da prepoznam znakove. Promenio sam se dosta od tad, sad vise ličim na Povetkina, imam tu smirenost, sigurnost i samopostovanje.
Da li je tacno da si promenio ime?
Adis: (smeh) Pa nisam bas promenio, dobio sam jos jedno. Sada sam Jaroslav Adis Hušidić. Teško je promeniti sva dokumenta, a teško je i odreći se svog rođenog imena, tako da sam prihvatio oba imena i lepo se osećam zbog toga. Istina, Jaroslav me niko ne zove osim Bogumira i ljudi iz američke rodnoverne zajednice Runvira. Bez obzira, i to je moje ime i ostaće tako. Kada završim fudbalsku karijeru dodaću i to ime, sada je komplikovano zbog dokumantacije i može mi praviti problem pri prelasku granice ili iz kluba u klub.
Šta bi za kraj hteo da poručiš svojim sunarodnicima i svim ljudima?
Adis: Sunarodnicima i svima narodima bivse Jugoslavije: vi živite u laži. Lažete sami sebe i lažete druge. Vratite se pravoj veri, vratite se staroslavlju, prestanite da se ubijate zarad tuđih računa. Nemojte da budete marionete! Ostalim ljudima? Isto to. Odbacite te okove sa sebe! Vratite se svojim etničkim verama, to je ono vaše, sa tim ste povezani hiljadama godina. Kakve veze ima jedan Eskim sa hrišćanstvom? Nikakve. To hrišćanstvo, taj islam, judaizam to su vere pravljene da bi vlast lakše mogla da kontroliše narod. Kada shvatite to napravili ste prvi korak ka povratku sebi, svojim precima i svojoj narodnoj veri. Vidim da je počelo nešto da se menja. Postoje udruženja rodnovernih u Bosni, Hrvatskoj, Srbiji... To daje neku nadu.
Sa švedskog prevela Jelena Rodić Ivković
Коментари