Stari Sloveni - Verovanja i običaji [ceo film]

-

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Митолошки свет Срба

-
фељтон Митолошки свет Срба (новембар-децембар 2001).  Глас јавности, аутор Александар Б. Лаковић Bogovi i božanstva Slovenski narodi imali su svog boga isto kao i Germani Pretpostavke o postojanju slovenskog i srpskog nacionalnog boga dobijaju svoju potvrdu u činjenicama iz opšteslovenskog paganizma (pod uslovom da nam je izvestan, a nije) i iz paganstva drugih indoevropskih naroda. Moramo uzeti u obzir i podatak da su drevna slovenska božanstva (pogotovo koja su se odnosila na podzemni, zemaljski i nadzemni svet) morala da ustuknu pred hrišćanskim monoteizmom. Svakako da ne možemo isključiti dejstvo ilirske i tračke kulturne supstancije na paganski obrazac. I Jiriček je zabeležio da su na "vidne ostatke paganskog verovanja uticali, u toku preko hiljadu godina suživota, brojni strani elementi kao što su - staroilirske i romanske predstave, hrišćanske legende i apokrifi, vizantijske skaske i bajke". Na početku, za naše naivne paganske pretke božanstva su imal...
Прикажи све

Dizanje ili ispijanje u slavu

-
Слика
Dizanje ili ispijanje u slavu je najsvečaniji dio slave. Ovaj obred se u nekim krajevima vrši zajedno sa lomljenjem kolača, a u nekima ne. Domaćin i gosti ispijaju vino uz svečane molitve i zdravice. Za vrijeme dizanja u slavu stoje gologlavi, a vrata na kući su zatvorena. Okadi se kolač, svijeća, žito, domaćin, ukućani i svi gosti. Dolibaša – poseban gost koji vodi računa da pred svima ima vina - sa čašom vina u desnoj ruci govori molitvu, prekrsti se, popije vina i zdravi se sa onim ko mu je sa desne strane i preda mu čašu vina. Ovaj se prekrsti, zdravi domaćinu, popije malo vina i doda čašu domaćinu. Domaćin uradi isto i doda čašu onome ko je sa lijeve strane dolibaše. I ovaj uradi isto i doda drugu preko puta sebe, i sve tako dok se ne izredaju svi gosti i domaći narod. Zatim svi uzimaju malo žita i opet se obrede čašom, pa se nastavlja sa molitvama i ostalim zdravicama. Zdravice su sadržinom različite jedna od druge, ali se mogu podijeliti na dvije vrste: u jednima se moli Bogu ...
Прикажи све

Stare reci i zaboravljeni izrazi

-
ПОДСЕТНИК СТАРИХ РЕЧИ И ЗАБОРАВЉЕНИХ ИЗРАЗА А абаџија – занатлија, претеча шнајдера, који израђује: сукнене прслуке, чакшире, гуњеве, копоране и слично абер – вест, глас; ширити аброве, преносити аброве-оговарати, отрцавати; аброноша-особа која трачара около и својом причом загорчава неком дан абсец , абсоц – лепа повећа стаклена округла тацна са постољем за колаче aбриктовати – 1. преваспитавати и доводити неког у ред ,  2. обрађивати или равнати даску  на столарској машини „абрихтеру“. аван – посуда у којој се туца паприка или шта друго за кухињу и кување аванзовати – напредовати у служби, добити боље радно место авијон – 1. авион, а`ероплан, ајроплан. Израз: „к`о авион“-згодна девојка авлар – посластичар, производи алву, баклаве, шампите, кремпите, колаче и без акохолно пиће бозу, а лети шором гура колица са сладоледом. Цена једне кугле, ако се нема пара, је једно свеже (украдено) јаје. авлија – ограђен простор око куће, патосано двориште, кап...
Прикажи све