Osvežavanje memorije

Ornament naš savremenik

Postavka izložbe Osvežavanje memorije zainteresovala je javnost za srednjovekovni ornament, nedovoljno poznatu i primećenu temu

Osvežavanje memorije je izložba srpskih srednjovekovnih ornamenata. Njen autor je Dušan Milovanović, muzejski savetnik Muzeja primenjene umetnosti, a autor izložbene postavke je Ivan Mangov, docent Fakulteta za umetnost i dizajn Univerziteta Megatrend. Izložba traje do 31. januara iduće godine.
Osnova izložbe su 572 table s kopijama ornamenata iz kolekcije Muzeja. Ovaj materijal je prvi put pokazan 1961. godine povodom 12. međunarodnog kongresa vizantologa, kao prateća izložba koju je organizovao Muzej primenjene umetnosti. Autori te izložbe su bili kustoskinja Zagorka Janc i slikar Milovan Arsić, koji je deceniju pre toga u manastirima preslikavao ornamente sa fresaka. Izložba Osvežavanje memorije je prvo prikazivanje ove kolekcije od tada.

"Naučnike retko kad zanima ornament, naročito srednjovekovni – zato što taj period poistovećuju sa kandilima i crkvom, a posetioci manastira ne doživljavaju ornamente koji krase freske kao poseban element", kaže Dušan Milovanović. "Zato je moguće da će javnost ovu izložbu doživeti kao otkriće, pre svega zbog lepote i emocije koju poseduju ornamenti, ali i zato što u njima nema ničeg od uobičajene predstave o srednjem veku. Pokušali smo da sadašnjim jezikom pokažemo da srednji vek nosi lepotu i dobrotu zajedno, i da takav nikoga ne može da žulja niti da rasrdi.."

Približavanje ornamenta publici, postignuto je postavkom izložbe koja je bazirana na spoju srednjovekovne i današnje umetnosti, pa otud o ovoj nepoznatoj temi osim kopija ornamenata pričaju i nova umetnička dela. Ivan Mangov nabraja da su u realizaciji koncepta učestvovali umetnici čiji rad nije vezan za srednji vek, a koji su temu izložbe iskazali ličnim jezikom: Nataša Teofilović, čiji se već izlagani video-rad uklopio u koncepciju izložbe, Aleksandar Vac, koji je ornamentima dao treću dimenziju u keramici, a Vukan Ćirić i Dušan Zjalić su ornamente oživeli maštovitom animacijom. Autorka vizuelnog identiteta je Isidora Nikolić. Bitan deo postavke je muzika komponovana za potrebe izložbe Gorana Trajkovskog iz grupe Anastasija, Dorijana Jovanovića iz grupe Axiotomic, profesora Zorana Jerkovića i mali kuriozitet – DJ Marka Nastića. "Ovakav koncept izložbe proistekao je iz mog ličnog odnosa prema zadatku", kaže Ivan Mangov. "Hteli smo da približimo ornament, koji je u izvesnoj meri hermetičan materijal, široj publici, naročito mladima. Umesto da materijal izložimo u osnovnom obliku, odlučili smo se za stvaranje atmosfere koja angažuje sva čula posmatrača. Ovaj način izlaganja je odavno prihvaćen u svetu. Kod nas nije, zato što zahteva angažovanje velikog broja ljudi, veliki novac i svojevrstan je poduhvat. Odlučili smo se da ga primenimo i prilagodimo našim uslovima, smatrajući da ornament zbog svog savremenog izgleda to dozvoljava. Muzej je zbog ove izložbe pretvoren u lavirint, pa posetilac iz prostorije u prostoriju nailazi na nova čitanja ornamenta, i te različite scene sklapa u priču i o ovom likovnom elementu, i o umetnosti srednjeg veka. Važan deo ove izložbe je njen tehnološki aspekt kojim publiku pozivamo na učešće u otkrivanju ornamenata i naše postavke."

I katalog izložbe omogućava rasvetljavanje različitih aspekata ornamenta. Osim reprodukcije svih eksponata izložbe, i uvodne studije Dušana Milovanovića o korenima značenja najčešćih oblika ornamenta, objavljeno je i pet naučnih radova: profesor Dragan Bulatović temu posmatra u muzeološko-istoriografskom smislu, asistent Stevan Martinović analizira aktuelna razmatranja istoričara umetnosti na ovom planu, asistent Milan Popadić ističe marketinško-pravne konotacije ornamenta, a matematičar Slavik Jablan kroz analizu nekolicine srpskih ornamenata potvrđuje zaključak o univerzalnosti motiva u svim vremenima i svim civilizacijama.

Ornament je prvi dokaz ljudske svesti o okolini, podseća Milovanović. "Čovek paleolita je na pećinskim zidovima prvo crtao ornamente pa tek potom likovne predstave. Na svetu danas postoji 5000 oblika ornamenata, i svi su definisani u paleolitu i neolitu. Njihovi osnovni oblici se od tada do danas samo razuđuju, spajaju, ukrštaju praveći nove kombinacije, ali nema nijednog novog oblika. Zato ornament pripada univerzalnoj umetnosti, iste ovakve oblike kao na našim freskama naći ćemo u Okeaniji i na Aljasci. I koren ornamenata na našoj izložbi je u praistoriji, iako oni jesu vizantijski."

Po Dušanu Milovanoviću ornamenti nisu samo šare i ukrasi nego su "smisaoni jezik simbola, koji se do danas izgubio, i koji mi ne razumemo. On je kriptovan, i pokušavamo da ga dešifrujemo koliko je to moguće. Pod ornamentom se danas uglavnom podrazumeva ukras, šara, dekorativni element koji treba da uokviri, zaokruži, naglasi, ili ispuni nekakvu površinu. Šta je, međutim, značio srednjovekovnom umetniku koji je oslikavao naše manastire, ne može se pouzdano tvrditi. Znamo da su kiparisi srednjovekovna predstava Raja, zvezde su Bogorodičine zvezde, tri kruga su sveta Trojica, zna se da mnogi simboli potiču iz astroloških pojava, ali svi nisu dešifrovani. Sve je komplikovano i nemušto, očekujemo da će nova tehnologija i istraživački radovi pomoći raščitavanju te zagonetke."
Naše vreme je ornament smestilo u sporedni plan, a stav da je važna forma, ali ne i dekoracija, koji je tridesetih godina prošlog veka nametnut Bauhausom, je još uvek dominantan. Međutim, Dušan Milovanović smatra da je ovo pravo vreme za izložbu o ornamentu. "Kao što znamo, posle praistorije, dolazi Herodot koji nas svojim modelima i pravilima uvodi u istorijsko vreme. Teoretičari kažu da ono upravo sada prestaje: istoriju tumači kako ko hoće, više nema velikih sistema tumačenja istorije, ulazimo u vreme rasutih informacija koje ništa ne može da grupiše u modele – ulazimo u postistorijsko vreme. U tom vremenu dešavaće se stvari koje će biti kompatibilne sa stvarima nastalim u praistoriji, u pradavnom vremenu rasutih informacija. Shodno tome i ornamentu dolazi vreme vraćanja dostojanstva kakvo je imao i u doba kad je nastao."
izvor