Pečat srpskog kneza Strojimira
http://www.imus.org.rs/w3_clanci/0-2.pdf
Печат кнеза Стројимира. Печат кнеза Стројимира, из друге половине 9. века, представља најстарији материјални доказ о постојању српске државе на Балканском полуострву. Израђен је од злата, купастог облика са алком на врху, висине 1,9 цм, пречника 1,35 цм и укупне масе од 15,46 г. На његовој предњој страни се налази двоструки крст у кругу перли, око кога је исписано: „Боже помози“. Стројимир, који се на печату спомиње, идентификује се са истоименим средњим сином кнеза Властимира. Подаци о самом Стројимиру су још оскуднији и своде се на спомињање у Порфирогенитовом спису. Из њих се може извући закључак да је он, као средњи Властимиров син, након очеве смрти једно време управљао делом државе као удеони кнез. Сам печат је за 16.000 (20.000 са провизијом) евра купљен 11. јула 2006. године на аукцији у Немачкој и данас се налази у сефу Историјског музеја Србије.
Печат кнеза Стројимира. Печат кнеза Стројимира, из друге половине 9. века, представља најстарији материјални доказ о постојању српске државе на Балканском полуострву. Израђен је од злата, купастог облика са алком на врху, висине 1,9 цм, пречника 1,35 цм и укупне масе од 15,46 г. На његовој предњој страни се налази двоструки крст у кругу перли, око кога је исписано: „Боже помози“. Стројимир, који се на печату спомиње, идентификује се са истоименим средњим сином кнеза Властимира. Подаци о самом Стројимиру су још оскуднији и своде се на спомињање у Порфирогенитовом спису. Из њих се може извући закључак да је он, као средњи Властимиров син, након очеве смрти једно време управљао делом државе као удеони кнез. Сам печат је за 16.000 (20.000 са провизијом) евра купљен 11. јула 2006. године на аукцији у Немачкој и данас се налази у сефу Историјског музеја Србије.
Коментари