МЕСЕЧЕВЕ МЕНЕ ЗА МЕСЕЦ ТРЕШЊАР 7521./ЈУН 2013.
 |
08.06. 17:57 МЛАД МЕСЕЦ (МЛАДИНА)
16.06. 19:24 ПРВА ЧЕТВРТ
23.06. 13:32 ПУН МЕСЕЦ (УШТАП)
30.06. 06:54 ПОСЛЕДЊА ЧЕТВРТ
Месец је небеско светлило, које у народним представама стално асоцира на загробни свет, област смрти, а супротстављено je Сунцу као божанству дневне светлости, топлине и живота. По веровању Бугара, Сунце и Месец се крећу у различитим смеровима: Месец - с десна на лево, тј. „супротно Сунцу", онако како круг цртају у црној магији. У фолклору, међутим, та два светлила везују родбинским односом (час су то рођена браћа, час брат и сестра, час муж и жена); њихови култови имају много заједничких мотива и ритуалних форми. Сви Словени су сматрали да je месечева светлост опасна и штетна, поготово за труднице и новорођенчад, па отуда потичу забране да се излази и дете из куће износи ноћу, по месечини, па чак и да се оставља у кући тако да на њега пада месечева светлост. Пољаци су веровали да ћe се дете разболети, ако Месец "пређе" њега док спава; у том случају, дете би спасавали тако што би на прозор поставили суд с водом у којој je требало да се „утопи" Месец. Белоруси су неке дечје болести објашњавали тиме да je „Месец обасјао дете", а лечили су их тако што би узимали пракљачу за рубле, повијали je у дечју пелену и избацивали у двориште преко ноћи, да je обасјава Месец - тада ће дете да оздрави. Срби и Македонци су сматрали да Месец "пије" човеков живот. Код Словена, као и код многих других народа, познато je веровање да умрле душе одлазе на Месец. Срби су по Месецу и сазнавали да ли je жив или je погинуо неко од њихових ближњих, који je отишао у рат или уопште далеко од куће. Ради тога je требало узети људску лобању, три пута je загњурити у изворску воду и у поноћ, завреме пуног Месеца, кроз њу погледати у Месец. Тако су жене гатале о својим мужевима; сматрале су да ће мужа, ако je жив, угледати пред собом, а ако je погинуо, видеће га на Месецу. По другим представама, током помрчине, односно, за време месечевих мена, Месец осветљава загробни свет. Мотив месечевог посећивања онога света одражава се и у раширеним басмама од зубобоље, које се изговарају "на младину". Бајалица се обраћа Месецу питањем да ли je био на "оном свету" и да ли je видео мртве. Затим би уследио питање боле ли зуби покојнике, после чега би бајалица закључила: "Kao што мртваце зуби не боле зуби, тако нека не боле зуби ни... (име човека коме се баје)".
Словенска митологија, енциклопедијски речник
Коментари