Vrzino kolo

Mitologija: Vrzino kolo

=

Prenosim izvod iz “Srpskog – Mitološkog rečnika”, izdatog u Biblioteci Sinteze Nolit 1970 godine. Ceo rečnik možete skinuti OVDE.

-

ВРЗИНО КОЛО.—Често се и данас може чути израз врзино коло за нешто што је тешко разрешити или за нешто што је врло запетљано. У прошлости врзиним колом се називала стварна игра у колу, али таква коју су играли демони, нпр. виле или але. Ако се, пак, људи ухвате да играју врзино коло, ту се пада од изнемоглости или у транс, али се зато долази у везу са демонима доњег света или са покојницима. С друге стране, врзино коло увек је у вези са атмосферским приликама и у њему се обично појављује дванаест играча, што неки доводе у везу са дванаестожбичним сунчаним кругом код Индоевропљана. Неколико примера најбоље ће илустровати народно веровање о врзином колу.

У неким крајевима се веровало да але, које предводе олујне облаке са градом, кад заиграју врзино коло, униште летину на оном месту где су играле. Заправо, верује се да су олуја и град резултат играња ала. Вук Караџић, опет, вели да дванаест ђака кад изучи дванаест школа оде на врзино коло да доврши сасвим учење и да се закуне. За време читања некакве особите књиге на врзином колу, једног од дванаест ђака нестане, „однесу га ђаволи или виле”. Они који остану не могу сазнати који је од њих нестао. После овога ти ђаци се називају грабанцијаши, „и иду са ђаволима и са вилама, и воде облаке у вријеме грмљаве, олује и туче”.

Најинтересантнији је пример из источне Србије, из Великог Извора у Црној Реци. Године 1908. била је страшна суша. Сељаци су веровали да облаци не могу да се саставе и киша да падне зато што у њихово село долази змај на љубавне састанке са неким удовицама и удатим женама. Зато једна група од око 50 људи одлучи да истера змаја из села. Ноћу између 21. и 22. јула састали су се на гробљу и наложили велику ватру. Потом су једнога између себе изабрали за „цара”; он је одмах свукао са себе одело и остао го. То су учинили и остали, а онда су заиграли врзино коло. Игра је трајала све док играчи нису изнемогли, а управо толико да се поплаше зли духови. За време игре нико није говорио, већ су се споразумевали мумлањем и мимиком. Кад је завршено играње врзиног кола, „цар” је снажно замумлао. То је била заповест да сви играчи, сем тројице који су остали са царем, крену у село да истерају змаја дижући при томе страшну буку. Са собом су носили звонца, меденице, клепетуше, старе канте, тестије, ватраље, тојаге, буџе и друге разне ствари којима се могла подићи велика бука. Кад су стигли до одређеног места, разишли су се по целом селу и отпочели гоњење змаја у правцу гробља. Све време су дизали буку и страшно мумлали те им је пена ишла на уста. Овај метеж био је пропраћен лајањем многих сеоских паса. На крају су се опет сви сакупили на гробљу око ватре и свога „цара”. Ту се поново одиграло врзино коло и тако је завршено гоњење змаја.

Ови примери показују да се играњем врзиног кола ступа у везу са демонима за постизање одређеног циља, односно да демони у пакленом ритму игре и оргијања наносе штету људима.

Врзино коло или гувно је место на које ноћу долазе демони (виле, вештице, стухачи, ђаволи и др.), ту се договарају и играју. Ако неко наступи на њихово коло, онда га нестане, однесу га демони. По једном предању из источне Србије, неки човек имао је ливаду, којом се није никада користио, јер је у њој било врзино коло. Назив врзино коло или врзино гувно настало је по имену средњовековног мађионичара Вергилија, Врзила, а у вези са мотивом о тринаестој школи.