Šopi i Torlaci
Шопи и Торлаци сродне су етничке скупине остатака племена Јужних Словена. Препознатљиви су првенствено по дијалекту, а затим и по културно-историјским одликама. Поједине струје у етнологији сматрају да су Шопи и Торлаци само различита имена за исту етничку групу, док припадници ових заједница то одлучно одбијају.
Шопи су етнографска подгрупа у Србији, Бугарској и Македонији. Насељавају просторе у централној западној Бугарској око Софије – област која се зове Шоплук, у централној источној Србији око Пирота, и у Македонији око Штипа и Кратова. У зависности од државе у којој живе, изјашњавају се као Срби, Бугари или Македонци.
Шопе одликује јединствен фолклор. Шопска мушка ношња је бела с високом белом капом коју називају гугла, мада се у неким крајевима може наићи и на црну ношњу с црном, ниском капом. Женске ношње су разнобојне. Уобичајена шопска кућа с огњиштем у средини данас је права реткост и може да се нађе само у забаченим селима у Бугарској.
Уметност везења је код Шопа широко распрострањена и цењена, а познати су и по љубави према брзом и живахном плесу. Још од древних времена бавили су се првенствено земљорадњом, а сточарством ако претекне.
Занимљиво је да је највећи траг шопске културе код нас оставило јело из њихове националне кухиње – шопска салата.
По неким веровањима, Торлаци су добили име по старословенској речи тор – обор. Намеће се закључак да су, за разлику од Шопа, Торлаци били углавном сточари. Данас насељавају пределе југоисточне Србије, али има их и у Македонији, Албанији, Бугарској и Румунији. Њима припадају и три етничке подгрупе, муслимански Горани на Косову и у Македонији, римокатолички Крашовани у Румунији и Јањевци на Косову.
Иако су шопски и торлачки дијалекти слични, па се ове етничке групације међусобно разумеју, Торлаци истичу етнолошку различитост, па чак и наглашавају да је у 19. веку постојала јасна граница између шопског и торлачког подручја.
Пошто су се ове групе прилагођавале обичајима народа чији простор насељавају и сам језик почиње да нестаје. Данас се торлачки дијалект у Србији сматра само неписменим обликом српског језика у јужним деловима земље.
Занимљиво је да су велики српски писци Бора Станковић и Стеван Сремац често користили торлачки дијалекат у својим делима
Шопи су етнографска подгрупа у Србији, Бугарској и Македонији. Насељавају просторе у централној западној Бугарској око Софије – област која се зове Шоплук, у централној источној Србији око Пирота, и у Македонији око Штипа и Кратова. У зависности од државе у којој живе, изјашњавају се као Срби, Бугари или Македонци.
 |
| Подручје торлачког говора |
Уметност везења је код Шопа широко распрострањена и цењена, а познати су и по љубави према брзом и живахном плесу. Још од древних времена бавили су се првенствено земљорадњом, а сточарством ако претекне.
Занимљиво је да је највећи траг шопске културе код нас оставило јело из њихове националне кухиње – шопска салата.
По неким веровањима, Торлаци су добили име по старословенској речи тор – обор. Намеће се закључак да су, за разлику од Шопа, Торлаци били углавном сточари. Данас насељавају пределе југоисточне Србије, али има их и у Македонији, Албанији, Бугарској и Румунији. Њима припадају и три етничке подгрупе, муслимански Горани на Косову и у Македонији, римокатолички Крашовани у Румунији и Јањевци на Косову.
Иако су шопски и торлачки дијалекти слични, па се ове етничке групације међусобно разумеју, Торлаци истичу етнолошку различитост, па чак и наглашавају да је у 19. веку постојала јасна граница између шопског и торлачког подручја.
Пошто су се ове групе прилагођавале обичајима народа чији простор насељавају и сам језик почиње да нестаје. Данас се торлачки дијалект у Србији сматра само неписменим обликом српског језика у јужним деловима земље.
Занимљиво је да су велики српски писци Бора Станковић и Стеван Сремац често користили торлачки дијалекат у својим делима
Коментари