небески прстен

IDE VIDOVDAN Vidovdan je dan posvecen danu sa najvise suncanih sati u godini i to je prvi dan pocetka ljeta, koji u nase doba zvanicno pada na 21. jun gregorijanskog ili na 8. jun julijanskog kalendara. To je dan Bijelog Vida ili Svetovida (na sanskritu rijec SVET znaci BIJEL, te je svejedno ako kazemo BIJELI VID ili SVETOVID). Ovo na slici je stecak krstaca u okolini Nevesinja. Ova krstaca je k ao otvorena geografska karta: ispisanim simbolima ona pokazuje nebo, kartu neba. Znamo da je na svakoj karti istok sa desne strane, zapad je lijeva strana, sjever je gornja, a jug donja strana karte. Tako je i na krstaci: istok i zapad su pravac nebeskog ekvatora. tu su izlasci i zalasci Sunca. Sunce se uvijek radja na istoku, mlad Mjesec uvijek izlazi na zapadu. to je ujedno i pravac proljetne i jesenje ravnodnevnice, odnosno proljetnog i jesenjeg ekvinocija. Ispod pravca nebeskog ekvatora je nebo juzno od ekvatora i po tom dijelu neba krece se Sunce u jesen i u zimu. Kruzic u dnu kr...

Brojni kiljani – usprvno postavljene kamene ploče –  na planini Treskavac, predstavljaju ostatke groblja nekadašnjeg plemena Bukumiri. Ovo pleme potiče iz predhrišćanskog perioda i živjelo je na području današnjih Kuča, a prema vjerovanju nestalo je u žestokim međusobnim obračunima.

GDE JE NESTALO 17 SANDUKA Miloš S. Milojević, istraživač i ratnik koji je živeo u devetnaestom veku, ostavio je na hiljade stranica rukopisa o istoriji Srba kojima se izgubio trag Gotovo da nema knjige onih autora koji se bave poreklom Slovena, odnosno Srba, zagovornika da Sloveni nisu došljaci na Balkan, a da se bar na jednom mestu ne pomene ime Miloša S. Milojevića. Slično je i sa sagovornicima na tu temu, pristalicama takozvane autohtonističke škole. Iza ovog naučnika koji je živeo u devetnaestom veku zvanično je ostalo malo dela, ali pristalice njegove teorije i pobornici njegovog rada govore o sanducima zaostavštine i hiljadama stranicama u rukopisu. Činjenica je da posle smrti njegovu rukopisnu zaostavštinu nije prihvatila nijedna srpska ustanova. Ostalo je zabeleženo da se na tavanu Prvostepenog suda Okruga beogradskog, posle oslobođenja 1918. godine, nalazio pun sanduk Milojevićevih rukopisa. Oni koji tragaju za njegovom zaostavštinom tvrde da je na tom tavanu bilo čak se...

        Veles (Volos,Vels,Vales,Velinas)           Veles je božanstvo koje se pominje u mnogim aspektima. Njemu se pripisuje širok spektar osobina. Naime, Veles je bog stoke, useva, mudrosti, umetnosti, bogatstva, vlasništva, magije,  prevare, trgovine, proricanja, vrlina i vodič duša mrtvih. Veles je zaštitinik pastira i čarobnjaka (volhvov ili volhov). Moguće je da su naučnici greškom Velesu dodelili epitet boga stoke, jer su se oslanjali na Nestorov spis, gde ovaj Velesa pominje u kontektsu skotjeg boga. Naime, zna se da su hrišćanski hroničari često pogrdno govorili o paganskim bogovima, pa je i epitet „skotji” uz reč bog dosta verovatno dodat zbog prezira prema slovenskom paganizmu. Veles je i zaštitnik ugovora i date reči, poput Peruna. U skoro svim hronikama se govori da su se Sloveni zaricali i kleli na poštovanje dogovorenog Perunom i Velesom. Nestorova hronika kaže: „Zaklinjahu se oružjem i Peruno...

Нова година и настанак обичаја њеног дочека  ,  Јарослав Францисти    У далекој прошлости, када је наш предак употребљавао лунарни календар, за Нову годину се није знало. Уместо ње славила се појава Новога Месеца, па су људи тог доба имали славље сваких 30 дана. Тек много касније, увођењем соларног календара јавља се прослава Нове године. ... Код Старих Словена Нова година се славила као дан рођења младог Бога Сунца ''Божића'', на дан зимског солстиција, крајем децембра. Наиме, услед привидног годишњег кретања Сунца на небу, у току године се мења дужина дана /обданице/ тако да од 23. септембра до 22. децембра дужина дана опада када је и најкраћа у току године. После овога датума /тзв. зимског солстиција/ дужина дана се повећава те расте и подневна висина Сунца, па долазе све топлији дани, а ускоро и пролеће. Стари Словени, који су као и многи други народи од свих небеских тела највише поштовали Сунце, сматрали су да се тада поново рађа бог Сунца, који пол...

                         Simargl            Simargl je slovensko božanstvo ognja. On je bio vezan za kućno ognjište, ali i za svetu vatru koja se palila tokom verskih obreda. Može se slobodno reći da je Simargl personifikacija vatre, koja je za Slovene predstavljala svetinju i zbog čega su joj pripisali božanske karakteristike. Osim božanstva ognja – Simargla, u slovenskom folkoru nailazimo i na duhove vatre – božanska i vilinska bića koja na različite načine pomažu ljudima. Tako u folkloru uralskih Slovena nailazimo na Varnicu Skakalicu, vatrenu vilu koja seljacima pokazuje mesto na kome se nalaze zlatne rude, a tu su i lutajuće svetlosti, „bludnički”, koje su precima Lužičkih Srba pokazivale put kroz mračne predele. Natko Nodilo spominje Kresa i Kresnika – personifikacije svete vatre koja se palila na poljima i uzvišenjima, a u ove vatrene duhove verovali su Sloveni ...

Likija: antička mesta u Turskoj Likija se nalazi u jugoistočnom delu Turske, i predstavlja najzagonetniju drevnu republiku. Iako se malo toga pouzdano zna o ovoj oblasti i njenim stanovnicima, oni su za sobom definitivno ostavili trag. Vide se ostaci fascinantne civilizacije kulturalno različite od ostatka antičkog sveta, a mahom sve ruševine iz tih perioda su pod zaštitom brojnih svetskih organizacija.  Izvor: B92 Photo: Izmir Ekmek / Wikimedia Commons KSANTOS  (KSANT) Ovaj grad je bio prestonica  Likije kao i najveći grad ove oblasti tokom dobrog dela vremena njenog postojanja. Datira još od VIII veka p.n.e. mada nije isključeno da je grad postojao još u bronzanom dobu. Otkrio ga je englez, ser Čarls Felouz u XIX veku i, nažalost, brojne dragocene iskopine premestio u Britanski muzej , zajedno sa najbitnijim otkrićem – spomenikom Nereid iz IV veka. Ksantos  se nalazi nedaleko od  Patare  i izlet do  Letona ...