Дан по недељи Н азиви понедељка у индоевропским језицима могу се, према значењу, сврстати у следеће групе: „дан Месеца”, „други дан седмице”, „дан (који следи непосредно) после недеље”, „први дан седмице”, „почетак седмице”. У планетарној седмици понедељком је владао Месец. Отуда се овај дан у латинском звао дизс Лънае, што је било преведеница ретког и данас потпуно заборављеног грчког назива хемйра Селйнес „дан Месеца”. Готово сви романски језици наследили су латински назив, па је тако понедељак у француском лунди, у италијанском лунедм, у шпанском лунес, у румунском лъни и тако даље. Именица луна постоји и у словенским језицима. У некима је то уобичајена реч за Месец као небеско тело, на пример у словеначком, бугарском и руском, а код нас се она у значењу „месец, месечина” среће само у поезији, као, рецимо, у стиховима Алексе Шантића: Ја ћу миловати свилу њене косе, Уз бистру фонтану при сребреној луни. Иако на први п...