Десанка Максимовић – СА СТАРИМ БОГОВИМА Старим се Боговима лакше исповедам, С њима и људски говорити могу, Рећи им више но недокучном Богу, Признати сваку од заблуда и беда. Стари Богови готово сви одреда Схвате нашу грешку многу, Била у делима или речи, слогу – Сваки од њих нас праштајуће гледа. И они имају људских особина Воле живот, сунце, добра вина, Пате што и њима пролазност прети. Ја још у срцу чувам црквицу стару, Они сви у њезином олтару – Мада и они грешни, мени су свети. Десанка Максимовић – Перунов дворац Муња ми осветли дом Где столује Перун. Метеори се крај њега веру, Оградио га камена лом. Постеље у дому његовом Облаци ватрени стеру, Магле га штите на северу На југу стражари гром. Спазих низ пушкарница, Али му не спазих лица, Муње ме засенише две. А био је у логору ратном Окружен небеском ватром. Али зар му човек лик видети сме! Десанка Максимовић – ПОРОДИЦА БОГОВА Радуј се, Перуне, ниси инокосан, Међ словенским бозима домаћине, По твом закону ...