небески прстен

JANUAR Narodna imena za januar:  prosinec, secen (ili secanj, secenj, sjecanj, sijecanj...), kolozeg, golemi mesec, bogojavljenski.  Kod Hrvata:  sijecanj  Latinski:  januarius  Engleski:  january  Zasto 1. januar? Sto se astronomije tice nema nikakvog razloga da novu godinu slavimo prvog januara, jer se u svemiru, a ni ovde na Zemlji, tog dana nista narocito ne desava. Proslava Nove godine je, dakle, cisto ljudska pojava i obicaj. Sa nadom da ce naredni period zivota biti bolji, laksi i lepsi, ljudi su od pamtiveka docekivali narednu godinu prinoseci zrtve bogovima i priredjujuci gozbe.  Istorijsko je pitanje, medjutim, kada pocinje nova godina. Ima logike da to bude na dan zimske kratkodnevnice, jer posle toga obdanica postaje sve duza, a noc sve kraca. Tako su radili Heleni i stari Sloveni. Ali Vavilonci i u pocetku stari Rimljani, su novu godinu slavili negde oko prolecne ravnodnevnice sto takodje nije lose resenje, jer je to doba kada priroda pocinje da se budi, a dan

KAKO IZGLEDA SRPSKI ZMAJ U KNJIZI „VILE I ZMAJEVI“ Ne liči na guštera i ne bljuje vatru Imala je Srbija mnogo zmajevitih ljudi. Stefan Lazarević je bio dete Zmaja od Jastrepca, Vuk Grgurević je poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk, Vasa Čarapić je Zmaj od Avale, a Stojan Čupić Zmaj od Noćaja. Zmajeviti su još bili i Marko Kraljević, Miloš Obilić, Banović Strahinja, Ljutica Bogdan. Svi su oni bili i sinovi srpskih zmajeva. Neverovatno je da i pored toga niko od nas ne zna kako izgleda srpski zmaj. On ne liči na guštera i ne bljuje vatru. Imala je Srbija mnogo zmajevitih ljudi. Stefan Lazarević je bio dete Zmaja od Jastrepca, Vuk Grgurević je poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk, Vasa Čarapić je Zmaj od Avale, a Stojan Čupić Zmaj od Noćaja. Zmajeviti su još bili i Marko Kraljević, Miloš Obilić, Banović Strahinja, Ljutica Bogdan. Svi su oni bili i sinovi srpskih zmajeva. Neverovatno je da i pored toga niko od nas ne zna kako izgleda srpski zmaj. On ne liči na guštera i ne bljuje vatru. Knjiga

СЛОВЕНСКИ СПОМЕНИЦИ У ИСТОЧНОЈ НЕМАЧКОЈ У многим старим црквама источне Немачке може се видети необично камење узидано у зидове. Ово камење води порекло из времена када су широм данашње Немачке живела словенска многобожачка племена. Готово свака стара немачка црква подигнута је на месту словенског старог светилишта. Наравно, то камење није случајно ту. Сврха уграђивања камења у цркве била је очигледна - да покаже победу нове вере над старом, односно, да замени стара светилишта црквама. „Ваши Богови покорили су се нашем богу, дођите, неће бити њиховог гнева“ говорили су хришћански мисионари. Камење које ћемо видети различитих је облика и величина, није јасно да ли је узимано са срушених светилишта, надгробних споменика или су то делови старих словенских кипова. http://sphotos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash3/563511_554005491289904_969367446_n.jpg http://sphotos-g.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash3/76026_554005481289905_397674597_n.jpg Камен уграђен у зид цркве у граду Алтенкирхен близ

Hiperboreja  Prijatno i plodno ostrvo, vjerovatno sjeverno od Škotske. Visoke litice, oblika ženskog tijela, oivičavaju ulaz u tesnac  koji vodi u Hiperborejsko more. Posjetiocima se savjetuje da u Hiperboreju ne dolaze noću, jer po noći, ove litice oživljavaju i uništavaju svaki brod koji prođe pored njih. Sunc se tu rađa samo jedanput godišnje, usred ljeta, i zalazi samo jednom, usred zime. Lokalni stanovnici siju ujutru, žanju u podne, beru voće sa drveća u suton, i povlače se u pećine kada padne noć. Prvi plodovi stavljaju se na oltar Apolonu. U Hiperboreji ljudi ne znaju za tugu. Oni sami biraju čas svoje smrti, koju proslavljaju gosteći se i radujući se, poslije čega oduzimaju sebi život skačući u more sa jedne određene stijene. Nebo nad planinama Hiperboreje prepuno je oblaka raznoraznih insekata, posebno leptira, koji se proizvode u neobičnim radionicama koje pokrivaju njihove padine. Riba je na pretek u četiri glavne rijeke koje teku kroz bujne pašnjake Hiperboreje

http://www.srpskilist.net/gledista/hiperboreja-atlantida

Mitovi o Hiperboreji

Glogov kolac novi suvenir Valjeva 20.03.2013 Povodom 20. marta, Dana grada Valjeva, u Narodnom muzeju danas je promovisana nova serija valjevskih suvenira, a među njima ubedljivo najupečatljiviji je autentični srpski glogov kolac. Autor ovog suvenira je Beograđanin Branko Knežević, koji je uz glogov kolac, napravio i makete Kule Nenadovića, Narodnog muzeja i Tešnjarske kuće, kao i suvenire magnete sa motivima grbova Valjeva, Kule, muzeja i Tešnjara. Autentični srpski glogov kolac Knežević je, kako je objasnio, napravio „iz ljutnje i razočarenja“. „Naše komšije Rumuni su od svog vampira grofa Drakule napravili svetski brend i turističku atrakciju poznatu i posećenu od turista iz svih delova sveta, a mi se godinama sporimo da li je naš najpoznatiji vampir Sava Savanović iz Valjeva ili okoline Bajine bašte! Suština je da priča o Savi Savanoviću može biti i naš originalan turistički potencijal, pa je u tu svrhu i nastao suvenir glogovog koca, kao najefikasnijeg mitološkog oružja

 LEPENSKI VIR Prvo naselje u Evropi Lepenski Vir, najvremešnije evropsko urbano naselje, naše je najpoznatije, najveće i najznačajnije mezolitsko i neolitsko arheološko nalazište. Smešteno je na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri. U vreme izgradnje hidroelektrane Đerdap, između 1965. i 1970, otkriveno je ribarsko lovačko naselje. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) koji su izgrađeni u preriodu od oko 6500. do 5500. godine pre naše ere. Glavni rukovodilac istraživanja ovog lokaliteta je bio profesor dr Dragoslav Srejović, čuveni arheolog i akademik.  VINČA Najstarija metalurgija bakra Vinčanska kultura je bila tehnološki najnaprednija praistorijska kultura u svetu, između prvih vekova 5. milenijuma i početka 4 milenijuma pre nove ere. Najranija metalurgija bakra u Evropi potiče sa lokaliteta Belovode u istočnoj Srbiji. Svaki od istraženih nataloženih slojeva, koji obeležava pojedine